Kukuruz im je najslađi ručak: Dabrovi iz Zasavice uništavaju sve pred sobom, seljaci nemoćni

Dabar iz Zasavice / Foto: Milena Đorđević

Meštani Mačve žale se da im dabrovi uništavaju drveće, ali i njive sa kukuruzom. Broj dabrova, koji su u Srbiji nestali pre 100 godina, a ponovo su naseljeni u Zasavici (od pre desetak godina), uvećao se drastično, a proširili su se i na područja udaljena na desetine kilometara od tog mesta.

Teme za vas

I u jezerima nekadašnje šljunkare u Tabanoviću, nedaleko od Šapca, nastanili su se dabrovi. Ove životinje, poznate po tome što prave brane u vodi čime regulišu vodostaj kako bi sebi prilagodili boravište, za taj "posao" počeli su da seku trupce u okolnim šumama, i to zubima, koji sudeći po slici posečenih stabala mogu da zamene testeru, piše Mitrovica Info.

Stabla seku noću, ali ulaze i u njive sa kukuruzom i uništavaju ih.

Oborenu vrbu, čije stablo je završilo na polovini jezera, nije odsekla ljudska ruka, već su je pregrizli zubi dabra. Poznati po tome što za noć mogu da pregrizu stablo u prečniku do pola metra, odnedavno su se nastanili u jezerima šljunkare u selu Tabanović, gde su počeli da obaraju stabla pored vode i u obližnjim šumama. Prvi ih je primetio Milivoje Maksić kada su u njegovoj šumi posekli drveće.

- Mogu da preseku, nego šta, jer imaju jake čeljusti. Tačno se vidi kako preseku stablo i ono posle padne. Kad obore, oni tu brlože i prave sebi gnezdo - priča Maksić, koji u blizini ima šumu.

Meštani kažu da su dabru dovoljna do dva ugriza da bi pregrizao granu debelu oko tri centimetra. Deblje drveće najpre snažno zagrize sekutićima, a potom glođe drvo, koje uglavnom celo oguli. Drveće koristi za pravljenje brane, čime reguliše nivo vode da bi mogao nesmetano da pliva i pravi kućicu, a koru koristi kao hranu.

Ovi "neumorni graditelji" umeju da naprave veliku štetu, jer svako drvo ima bar po jedan kubik, čija je cena između 35 i 50 evra, a ako im se na putu nađe topola, onda je šteta oko 75 evra, budući da je ovo drvo pogodno za proizvodnju drvene građe.

Kukuruz im je najslađi ručak.

Foto: Milena Đorđević

- Kad sazri, oni obore kukuruz, ljušte i jedu. Ima ih, ali ne znam koliko. Ja sam ih viđao iako oni osete ljude na velikoj daljini, ulaze u šumu i kukuruz – priča Maksić.

Kupači znaju da su bezbedni, jer je reč o veoma plašljivim životinjama čiji lov je zakonom zabranjen.

- Mene fascinira kako preseku tako debelo drvo, a koru ogule i pojedu. Priroda je tako uredila, šta da kažem, dobro nam došli - kaže Momir Đorđić.

Koliko su se dabrovi proširili iz Zasavice, gde su prvi put naseljeni posle sto godina u Srbiji, govori i podatak da ih osim u Tabanoviću, šabačkom prigradskom naselju, ima i u drugim delovima Mačve, ali i Jadra.

Iako su Tabanović i Bogatić, gde ih takođe ima, od Zasavice udaljeni nešto više od dvadesetak kilometara, fascinantan je podatak da su dabrovi stigli i do okoline Loznice, koja je od Zasavice udaljena 60 kilometara.

Dabar je iz Srbije nestao pre jednog veka, a društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo je 35 dabrova koji su pušteni u Zasavicu. Procene su da su se ovi dabrovi raširili duž slivova Save i Drine, i da ih sada ima više od 100 u Srbiji.

Zakon o zaštiti prirode predvideo je kazne od 500.000 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu. Dabar je, inače, u Srbiji bio veoma brojan u prvoj polovini 19. veka, ali je kasnije istrebljen prvenstveno zbog krzna, ali i mesa koje je bilo cenjeno na trpezi bogataša i koje se jelo i u posne dane.

(Telegraf Biznis)