U vinu je istina, a ima li para? Evo zašto bi trebalo da uložite u vinograde
Srbija godišnje proizvede blizu 40 miliona litara vina, a iz Nacionalnog tima za preporod sela Srbije poručuju da će se zalagati za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno za proizvodnju vina sa zaštićenim geografskim poreklom, kompenzaciju troškova laboratorija, subvencije za opremu i mašine.
Ističu da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna, i da Srbija ima odlične agro-ekološke uslove za njegov razvoj.
Povratnicima iz inostranstva i drugima zainteresovanima, Nacionalni tim predlaže da ulože sredstva u podizanje vinograda, zasnuju voćarsko-vinogradarsko poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovanu vinogradarsko-vinarsku zadrugu.
Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja zainteresovanih povratnika za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, a posle konsultacija sa stručnjakom u toj oblasti, docentom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslavom Ivaniševićem, poručuju da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna.
Krkobabić posebno naglašava da su i u vinogradarstvu i proizvodnji vina imperativ povećanje obima proizvodnje i poboljšanje kvaliteta vina, što se postiže udruživanjem.
- Činjenica da imamo povoljne geografske i druge uslove za gajenje vinove loze, a da smo 2019. godine za uvoz vina dali više od 30 miliona dolara, podstiče nas da povećamo proizvodnju vinskih sorti grožđa, smanjimo uvoz vina i podignemo kvalitet vina koje će imati višu cenu - kaže Krkobabić.
Navodi da će samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom, koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu.
Povećanje poseda gazdinstva koje se bavi vinogradarstvom, a koji sada prosečno iznosi 0,28 ha, moguće je udruživanjem u zadruge.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u periodu 2012-2018. godine, površine pod vinogradima su povećane za 35 procenata i 2018. su iznosile oko 34.000 hektara.
Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, u Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo. Kako navodi stručnjak za vinogradarstvo i vina, dr Dragoslav Ivanišević, Srbija godišnje više uveze nego izveze 10-20 miliona litara vina.
Prema podacima dr Antona Puškarića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Srbija godišnje proizvede oko 38 miliona litara vina.
U periodu 2012-2016. godine, Srbija je izvozila godišnje prosečno 13,6 miliona litara u vrednosti 16,2 miliona dolara, dok je u istom periodu uvozila dvostruko više - 27,2 miliona litara u vrednosti od 32,6 miliona dolara.
Spoljnotrgovinski bilans je nešto povoljniji u 2019. godini. Izvezli smo 13,3 miliona litara u vrednosti od 20.9 miliona dolara, dok je uvoz te godine dostigao 20,7 miliona litara vina, u vrednosti od 30,8 miliona dolara.
Specijalista za vinogradarstvo, docent Ivanišević, poručuje da vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na 2-5 ha. Ističe da je u vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je nešto sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne četiri do pet godina. Zatim za dobijanje kvalitetnog vina potrebne su još tri, četiri godine.
Posle toga sledi pozicioniranje na tržištu, što nije nimalo jednostavno.
Akademik Škorić ističe da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike, moraju se udruživati i unapređivati znanje i tehnologije, i pozdravlja najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 miliona evra.
Zainteresovanima za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo poručuje da će na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama. Akcija dodele bespovratnih sredstava vinogradarskim zadrugama će biti nastavljena i ove godine.
Video: Nevreme u Aleksandrovcu uništilo sve kulture: Šteta se ceni na 100 odsto
(Telegraf Biznis/Tanjug)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.