Borovnice su biznis koji se ostavlja unucima: Berba plavog zlata u jeku, zarada odlična

Branje borovnica u jeku / Foto: Rina.rs

Uveliko traje berba srpskog plavog zlata - borovnica. Poslednjih godina, pored malina, i ovo voće je postalo brend naše zemlje, a u Evropi se raspoznaje po dobrom kvalitetu i specifičnom ukusu.

Teme za vas

Života Bajkić, iz sela Vlaški Do kod Smederevske Palanke, već godinama se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, ali od kukuruza, pšenice i jabuka nije bilo zarade, pa se ovaj domaćin odlučio da posadi borovnice i nije se pokajao.

- Na 83 ara posadili smo ovo voće, pre pet godina. Prvobitna ulaganja su zaista velika, ali prvi rod stiže nakon tri godine i sve se to isplati. U četvrtoj godini još uvek isplaćujete ono što ste dali na početku, ali od pete godine imate čistu zaradu - kaže Života.

Cena borovnica dobra i stabilna

Prvi njegov rod bio je oko 520 kilograma, a sada očekuje i do 10 tona ovog voća. Sve što obere, Života bez problema proda, jer je srpska borovnica izuzetno tražena i na domaćem i na stranom tržištu.

- Voće plasiramo u hladnjaču, po ceni od četiri do šest evra po kilogramu. Najvažnija je veličina ploda, ne sme biti ispod 12 mm, a najbolji su plodovi koji dostižu veličinu od 22 milimetra. Naše podneblje izuzetno je pogodno za uzgoj borovnica, a plodovi iz Srbije u Evropu stižu kad zavlada "vakuum" na tržištu, jer dolaze posle borovnice koja rađa u Španiji, a pre onih koje stižu iz Poljske - objašnjava Života.

U Srbiji se borovnica uzgaja na oko 1.500 hektara, a brojni su oni koji odlučuju da zasade upravo ovo voće zbog mogućnosti dobre zarade. Međutim, da bi sve to bilo izvodljivo i u praksi, potrebno je mnogo truda i striktno praćenje uputstava stručnjaka, jer samo tako uspeh i priliv novca neće izostati.

- To je definitivno voće budućnosti i biznis koji se ostavlja unucima. Biljka koja voli sunce i vrlo je otporna na mraz i vetar, za razliku od drugih voćki, ali zbog plitkog korena ne podnosi sušu i zato je neophodno u samom startu postaviti dobar sistem za navodnjavanje, jer su visoka vlažnost i redovno zalivanje od izuzetne važnosti - navodi Mile Radisavljević, ispred jedne domaće firme.

"Neophodno je pre sadnje adekvatno pripremiti zemljište i izabrati kvaliteten sadni materijal", dodaje on.

Ako se sve uradi kako treba, prinosi po jednom hektaru su od 15 do 17 tona. Zarada na jednom kilogramu je u proseku oko tri evra, pa se prostom matematikom može izračunati zarada.

Zbog svojih povoljnih uticaja na zdravlje - borovnice su izuzetno traženo voće, a najzainteresovaniji za srpsku borovnicu godina unazad su Holanđani i Rusi. Svež program borovnice ima najbolju perspektivu izvoza, jer se na Zapadu - ona najčešće konzumira baš u takvom stanju.

(Telegraf Biznis/Rina)