Čudo neviđeno: Krompir u Guči se ne vadi iz zemlje već se bere sa grane
- U mrežarniku u Guči rastu prve generacije ovakvog semenskog krompira. Aeroponika podrazumeva da se biljka hrani iz vazduha, a ne iz zemlje - kaže Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu
Brdovito Dragačevo nekad je u celom svetu bilo prepoznatljivo po dobrom i kvalitetnom semenskog krompiru. Staru slavu ovom kraju danas vraćaju domaći naučnici i sada se na imanjima nekadašnjeg Centra za krompir podno planine Jelice po sistemu aeroponike uzgajaju bezvirusne sadnice.
- U mrežarniku u Guči rastu prve generacije ovakvog semenskog krompira. Aeroponika podrazumeva da se biljka hrani iz vazduha, a ne iz zemlje. Na taj način postiže se optimalan odnos hraniva i kiseonika. Produžava se vegetacioni period, na kraju stolona formira se krtola i kad dostigne određenu veličinu krompir se bere. Svaka biljka koja se hrani na ovaj način formira oko 20 mini-krtola koje se posle sade u polju - rekao je za RINU Zoran Broćić, profeseor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Teme za vas
Preminula trogodišnja devojčica iz Vranja koja se lečila od leukemije: Bila je pozitivna na koronu
Nema otvaranja noćnih klubova: Dr Kon objasnio pravilo "9 m² za svakog čoveka"
U specijalnoj laboratoriji radi se na proizvodnji pet sorti krompira, ali i na ponovnoj popularizaciji zaboravljene sorte „dragačevski mesečar“, koji sada doživljava svoju renesansu. Za jedan hektar potrebno je 60.000 mini-krtola, od kojih može da nastane do 20 tona semena. Kada se radi po sistemu aeroponike, nema sumnje da će takav krompir uspeti na bilo kom prostoru. Prinosi su veći i do šest puta. a to je ono što raduje sve proizvođače.
- Ona daje jednu jaku biljku koja je aklimatizovana, jedino što ne raste u zemlji. Proverili smo na dosta ogleda u Srbiji i u inostrastvu i potpunosti je identična drugim sortama krompira - kaže Broćić.
Ova inovativnom metodom do sad je u Guči napravljeno hiljade biljaka. Na ovaj način dragačevskom krompiru vratiće se nekadašnji značaj i ono što trenutno uvozimo biće nam na dohvat ruke i to na planini Jelici.
- Mislim da bi trebalo da se vratimo domaćim semenskim autohtonim sortama krompira koje su dosta otpornije na štetočine i koje su aklimatizovane. Treba da se oslanjamo na naše domaće proizvode, a ne na uvoz iz Evropske unije, jer posle pandemije više ništa nije sigurno. Ovde imamo domaći, izuzetan proizvod - rekao je Milić Domanović, v.d. direktora Centra za krompir u Guči.
(Teleghraf.rs / RINA)
Povezane vesti
Krompir mažnjavaju naveliko, pa srpski povrtari angažuju čuvare: Dnevnica 2.500 RSD, dobijaju i hranu i piće
Od jednog krompira sa Miroslavove njive, ručak za celu porodicu: Pogodite koliko je teška krtola sa slike
Ni suša mu ne može ništa, sve što pokupe to prodaju: Beograđani samo njega uzimaju, kažu da je najkvalitetniji
Tri zemlje drže preko 55 odsto tržišta krompira u EU: Samo u Nemačkoj proizvedeno 11,6 miliona tona
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Još jedan nemački gigant koji posluje i u Srbiji gasi fabrike
Hitno povučen prehrambeni proizvod sa tržišta: Pronađena salmonela
Počela isplata nove pomoći države: Ovi građani uskoro dobijaju 10.000 dinara, proverite da li ste na listi
nik x
Šta je sledeće, da bananu iskopavam sa ašovom? Smutna vremena...
Podelite komentar
Pavke
Bravoooo!!!
Podelite komentar
Aleksandar
Taj mesecar u zemlji nije produktivan tojese sejalo za svoje potrebe jos davnih pedesetih godina onje bio izuzetno zdrav i ukusan a ovaj sa stabljike verovatno lici na obliku paradaiza ima jedna poslovica nebere se sve sa grane doduse u modifikovanom svetu moze sve Taj krompir kad bute grada on nece da lici ninasta a ovako je imao bilo kakvu zastitu samo ce biti dostupan dase prska sa hemikalijama toje jurnjava za profitom sad cu ja da probam kikiriki dali moze na grani. Mozda vam je to dobro probacu ali samo za degustaciju. ALEKSANDAR.
Podelite komentar