• 1

"Hrana u Nemačkoj je prejeftina": Mleveno meso treba da bude tri puta skuplje?

O čemu se radi? Švedska kompanija "Oatly", koja posluje u Nemačkoj, pokrenula je kampanju kako bi osvestila ljude o tome koliko proizvodnja hrane emituje štetnih CO2 gasova. Odgovor je: više nego što uzrokuju svi vozovi, avioni, automobili i brodovi zajedno

  • 1
meso

Da li bi i koliko trebalo da bude skuplje mleveno meso? / Foto: Pixabay

Proizvodnja hrane ostavlja traga na životnoj sredini i klimi - emituju se gasovi, zagađuju tlo i voda, stoka se "kljuka" antibioticima. Hrana je u Nemačkoj jeftina, pa se mnogi pitaju kolika stvarno treba da bude cena?

Reklame duž celih stranica u novinama, plakati u autobusima, nastup na internetu: Mesecima švedski proizvođač ovsa i soje Oatly nije štedeo pare i trud da bi jednu ideju sproveo u delo u Nemačkoj i da bi se pojavio u parlamentu, piše Dojče vele.

"Hej, Bundestag, moramo da pričamo", tako je glasila kampanja u okviru koje je prikupljeno 57.000 potpisa za peticiju o uvođenju obavezne oznake o emisiji ugljen-dioksida na pakovanjima hrane.

U Odboru za peticije nemačkog Bundestaga poslanici se redovno bave molbama i žalbama građana. Ako peticija dobije više od 50.000 potpisa i ako je od javnog interesa, onda oni koji podnose žalbu mogu lično da sve izlože u Odboru i diskutuju sa poslanicima.

- Ljudi su barem svesni da je sistem proizvodnje životnih namirnica odgovoran za 25 odsto svih globalnih emisija - rekao je u Odboru Tomas Goj, šef firme Oatly za Nemačku, i dodao: "To je više emisije CO2 nego što u svetu uzrokuju svi vozovi, avioni, automobili i brodovi zajedno".

Trenutno, međutim, samo devet odsto Nemaca smatra da su dobro informisani o različitim klimatskim troškovima kada je reč o životnim namirnicama, pokazuje aktuelna studija. Kako Goj dalje navodi, "77 odsto potrošača žele od nas, prehrambene industrije, više informacija o tome koliko je životna sredina opterećna proizvodnjom".

Mesar, meso

Meso je ponovo na meti branitelja životne sredine / Foto: Shutterstock

Troškove snose javni budžeti

Oatly već više od godinu dana na svojim proizvodima navodi podatak o emisiji CO2. Pri proizvodnji napitka od ovsa dođe do emisije 0,29 kilograma CO2 ili sličnih izduvnih gasova po kilogramu proizvoda. Kravlje mleko, direktni konkurentni proizvod, ima emisiju CO2 od 0,94 po kilogramu.

Poruka je otprilike: "Kupujte biljna pića umesto mleka". Tako traje i trka za kupce od kojih mnogi sve više vode računa o životnoj sredini.

Neki poslanici zato kritikuju kampanju švedske firme kao čistu reklamu. To je učinio poslanik Liberala Manfred Totenhauzen, koji ipak podržava da se oznake o emisiji CO2 štampaju na pakovanjima. - Imamo pomalo simpatiju za vašu akciju, bazična misao je sasvim ispravna - rekao je on u Odboru.

Pozive kompanije Oatly odnedavno podržavaju i druge firme, među kojima je najpoznatija Nestle. Ta kompanija do 2050. godine želi da ne ostavlja klimatski trag, tj. da ne doprinosi uopšte emisiji štetnih gasova. Poslanici u Odboru za peticije, međutim, ukazuju da emisija ugljen-dioksida nije jedino što potrošači treba da znaju. Kolika je, recimo, potrošnja vode pri pravljenju proizvoda?

Još dalje idu naučnici sa Univerziteta u Augzburgu. Tamo su još pre dve godine sračunati troškovi poljoprivrede koje niko ne plaća direktno. Recimo, preterano gnojenje tla koje upropašćava zemljište, zagađenje pijaće vode ili posledice po zdravlje zbog "kljukanja" stoke antibioticima. Kada to sve stigne na naplatu, troškove snose javni budžeti.

Ovde je najveća razlika u cenama

Kravlje mleko ima emisiju CO2 od 0,94 po kilogramu / Foto: Pixabay

Eksperiment u supermarketu

Naučnici iz Augzburga su za veliki lanac supermarketa Reve uzeli pod lupu osam proizvoda. Njihove stvarne cene se mogu videti u jednoj berlinskoj podružnici lanca diskonta Peni, koji takođe pripada Reveu.

Osam ispitanih proizvoda su označeni po dvaput. Recimo, maloprodajna cena dugotrajnog mleka je 79 centi za litar, a stvarna cena je 1,75 evra - kad se uzme u obzir šteta po okolinu i klimu. Organsko mleveno meso u pakovanju od 250 grama košta 2,25 evra, a stvarna cena mu je 5,09 evra. Industrijski proizvedeno mleveno meso (550 grama) košta 2,79 evra, a naučnici računaju da treba da košta 7,62 evra.

Ali, da li bi kupci to i platili? Mleveno meso koje je trostruko skuplje? Nikako. Jedan sredovečni muškarac u ovoj prodavnici kaže da bi plaćao više za hranu ako to pomaže klimi, "ali samo ako bi i njegova plata rasla, inače to ne bi uspelo".

Zapravo, kupci u samoposlugama vrlo paze na niske cene, a po nekim studijama, Nemci imaju najjeftiniju hranu u Evropi. Ipak, Reve je napravio iskorak priznanjem da je hrana u Nemačkoj prejeftina. Glavni razlog je nemilosrdna konkurencija divovskih lanaca supermarketa kao što su LidlAldiEdeka i Reve.

Da li bi onda oznaka na pakovanju nešto promenila? Naučnici su uvereni da bi kupci makar malo zastali pre nego što dograbe najjeftiniju stvar.

Video: Prevara za minimum 50 evra: Prodavci u rakove natrpali eksere da im dodaju na težini

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • DE

    Politika je opasna stvar,može da ubedi i u ono što ljudi neće a samo da bude više para za budžet i za one kojima treba.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke