Heljda, spelta, hrono... Kako smo brašno za "gladna usta" pretvorili u isplativ biznis

Nudle od heljdinog brašna / Foto: Pixabay

Heljdino brašno danas je zlata vredno za uzgajivače ove biljke, ali nije bilo tako pre nekoliko godina. Samo nekolicina je znala koliko je heljda zdrava, i da se koristila u našoj ishrani od davnina, uglavnom kada ničeg boljeg nije bilo.

Teme za vas

Danas je ona glavni sastojak peciva u domaćim pekarama, ali i specijalitet u skupim restoranima širom sveta, iako specifičan ukus heljdinog brašna nije osvojio baš sve gurmane.

Potiče iz Azije, gde se i dalje najviše koristi u ishrani, mada se uzgaja i kod nas naširoko na nekoliko mesta, a onda plasira od Priboja do Subotice. Ova lekovita, medonosna biljka nije više samo za sirotinju.

Od 100 kg zrna heljde može se dobiti 60 do 75 kg tamnog brašna, a prilično je nezahtevna za uzgajanje. Verovatno bi je kod nas bilo više, da su poljoprivrednici znali kakav će bum napraviti na tržištu.

Gotovo da nema pekare u kojoj nećete naći pitu ili proju od heljdinog brašna.

Heljdine nudle služe se u otmenim lokalima širom planete, po prilično visokim cenama.

Kako se menjala naša percepcija o ishrani, tako se menjala i sama ishrana: belo brašno je slabije zastupljeno, jer veliki broj ljudi vodi računa o tome šta jede, a onda na scenu stupaju alternative. Među njima su heljda, raž, ovas, spelta.

Napravićemo presek cena, kako se koje brašno kotira na tržištu? Takođe, treba imati u vidu da na cenu dosta utiče "marketinški faktor", budući da se belo brašno oglašava kao "bela smrt", a ostale opcije - kao simbol zdravlja.

Koji hleb vi birate? / Foto: Pixabay

Brašno za heljdin mešani hleb u proseku košta više od 200 dinara (1 kg), dok je pšenično brašno 4 puta jeftinije, tj. oko 50 RSD po kilogramu.

Brašno za ražani hleb je između 60 i 70 dinara, za 1 kg. Speltino meko brašno se kotira po ceni od oko 240 dinara.

Ono što se takođe istaklo u poslednje vreme jeste tzv. hrono ishrana, pa tako u pekarama širom zemlje sve češće nailazimo na proizvode sa oznakom "hrono". Uglavnom je reč o projama i pitama, koje najčešće čine speltino i heljdino brašno, zatim maslinovo ulje, sir, semenke.

Hrono pecivo je u proseku skuplje 40% od "klasičnog" peciva, jer su skuplji i sami sastojci. U etno restoranima, posebno u Zlatiborskom okrugu, naići ćete na dosta specijaliteta od heljde. Sada se spremaju više nego pre, iako meštani oduvek znaju za tu biljku, zato što je potražnja za njima ranije bila slaba.

(B.Đ.)