Hrvatska na vrhu Evropske unije po poskupljenju hrane

Dok u većini evropskih zemalja cene poljoprivrednih proizvoda i dalje padaju, zabeleženi su dramatični skokovi ulaznih troškova i pojedinih namirnica na određenim tržištima. Najnoviji podaci Evrostata za drugi kvartal otkrivaju gde je spunjena statistika pojeftinjenja, a koje su zemlje zabeležile najveća poskupljenja hrane i poljoprivredne proizvodnje.

Talas pojeftinjenja na nivou Evropske unije

U drugom tromesečju (period od aprila do juna), cene poljoprivrednih proizvoda na nivou EU pale su za 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovo predstavlja treće tromesečje zaredom kako cene beleže pad, i to nešto snažnije nego na početku godine.

Teme za vas

U čak 20 članica EU cene su bile niže nego lani. Najveći pad zabeležen je u sledećim zemljama:

• Danska: pad od 17,2%
• Irska: pad od 16,2%
• Letonija i Estonija: pad od 14,5%

Kada je reč o osnovnim prehrambenim proizvodima u EU, najviše je pojeftinilo mleko (16,6%), a slede sveže voće sa prosečnim padom od 8,3% i žitarice sa 5,6%. Sa druge strane, sveže povrće je u pomenutom periodu u proseku poskupelo za 6,4%, dok su jaja zabeležila blagi rast cene od 1,7%.

Hrvatska i Malta na čelu liste po poskupljenju hrane

Mimo opšteg evropskog trenda pojeftinjenja, Hrvatska je sa Maltom podelila prvo mesto u EU po najvećem poskupljenju poljoprivrednih proizvoda u drugom kvartalu, sa rastom od 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, ovaj rast je blaži u poređenju sa početkom godine, kada su cene bile više za 8,6 procenata. Pored njih, rast cena beleže i Kipar (3,5%), Finska (2,9%), kao i Portugal, Grčka i Rumunija, piše Poslovni.

U Hrvatskoj su zabeležena sledeća kretanja cena u odnosu na isti period prošle godine:

• Pasulj: drastičan skok od gotovo 25% tokom prolećnih meseci.
• Sveže povrće: poskupljenje od 7,8% (nakon pada od 12% u prvom kvartalu).
• Jaja: poskupljenje od 7,7%.
• Sveže voće: rast cena od oko 4% (što je duplo sporiji rast nego na početku godine).

Oštar skok ulaznih troškova za poljoprivrednike

Nakon stabilnosti tokom 2025. godine i u prvom kvartalu ove godine (kada su bili manji za 0,4%), troškovi dobara i usluga za poljoprivrednu proizvodnju u EU porasli su u drugom kvartalu za 4,7 odsto.

Ovaj skok je prvenstveno uzrokovan visokim cenama energenata i đubriva na nivou Unije:

Energija i maziva: skuplji za 22%, uz skok cena motornih goriva od čak 33,1%.

Veštačka đubriva i poboljšivači zemljišta: poskupljenje od 13,4% (kombinovana NPK đubriva poskupela su za 10,96%).

Eksplozija troškova goriva u Hrvatskoj

Ulazni troškovi u poljoprivredi porasli su u svim članicama EU. Najveći rast zabeležile su Litvanija (16,4%), Rumunija (11,7%), Letonija (9,7%) i Finska (9,0%).

Hrvatska zauzima peto mesto u EU po rastu ulaznih troškova sa skokom od 8,7 odsto (dok su u prvom kvartalu troškovi još bili u padu za 2,3%). Glavni razlog za ovaj pritisak je drastičan skok cena goriva:

Motorna goriva za poljoprivrednike u Hrvatskoj: poskupela su za čak 84,5% u odnosu na isti period prošle godine.

Veštačka đubriva: skuplja za 14,7% u proseku (NPK đubriva skočila za 16%).

Na drugoj strani spektra, najblaži rast ulaznih troškova zabeležen je u Mađarskoj i Portugalu (po 1,2%), te na Malti (1,5%).

(Telegraf Biznis)