Tek kada odu iz zemlje, shvate šta im fali: Raznolikost hleba u Nemačkoj priznata kao kulturno dobro

Foto: Unsplash

Na pitanje "Šta vam najviše nedostaje u inostranstvu", mnogi Nemci odgovaraju: "Naš domaći hleb". Nemci i njihov hleb - to je posebna priča, a nedavno je obeležen i Svetski dan hleba.

Teme za vas

Jedni su upadljivo žuti, drugi crni poput uglja, treći plavo-sivi, četvrti jarko ljubičasti. Hleb u Nemačkoj postaje sve šareniji, zahvaljujući kurkumi, borovnicama ili orasima. A i ono što se meša za njega, sve je neobičnije: rabarbara, paradajz, kajsije, feferoni i jestivi cvetovi.

- Nemački potrošači vole raznolikost i otvoreni su za takve fensi-hlebove - kaže Bernd Kičer (52), a piše Dojče vele. On rukovodi nemačkim Institutom za hleb u Vajnhamu i Akademijom za dodatno obrazovanje.

Kako dalje navodi: "Nije slučajno što je nemačkim potrošačima teško da se odluče, s obzirom na to da je više od 3.200 vrsta uneseno u registar hleba". Broj vrsta automatski raste, s obzirom na to da kod svakog majstorskog ispita apsolvent mora da predstavi sopstvenu kreaciju koja se značajno razlikuje u odnosu na već postojeće.

Ipak, i u zemlji hleba, pekare je pogodila korona kriza. Za vreme karantina većina firmi zabeležila je veliki pad prometa, neke i do 80 odsto. Promet se nakon toga samo delimično oporavio, navodi Centralni savez nemačkih pekarskih preduzetnika. Hitna podrška i druge vrste pomoći za sada su sprečile talas propadanja pekara.

Prema navodima Centralnog saveza pekara, svako domaćinstvo je prošle godine konzumiralo 56,5 kilograma hleba i peciva. Ipak, gotovo 10.500 pekara ove godine ne može da računa na rekordni promet iz 2019, od 15,22 milijarde evra.

Otvorenost za nove i neobične kreacije je tipična za Nemačku. U većini drugih zemalja potrošači se na taj način ne mogu privući, uočio je stručnjak za hleb Kičer.

- Francuzi se drže kroasana i bageta, Italijani i Španci vole pšenične hlebove - dodaje.

Na čiste pšenične hlebove (izuzev tosta) u Nemačkoj otpada nešto malo manje od 8% prometa. Najviše se prodaju hlebovi i tost od mešanog brašna, na koje otpada po četvrtina tržišta. Na hlebove sa semenkama otpada 16 odsto, a na crne hlebove - 12 procenata.

Ražani hleb od fino mlevenog brašna uspeva da privuče samo šest odsto kupaca. Raznolikost hleba u Nemačkoj UNESCO je priznao kao nematerijalno kulturno dobro, a većina Nemaca shvati to tek kad otputuje negde van svoje zemlje.

(Telegraf Biznis)