Poskupele nam jabuke, limun i svinjetina, pale cene samo jednog mesa: Ovako su varirale cene

Ilustracija: Nikola Jovanović

Korona je uticala na cene hrane više nego na bilo koji drugi deo kućnog budžeta. Globalno, od aprila indeks potrošačkih cena hrane porastao je 2, 7 odsto, što je najveći skok od 1974. godine.

Teme za vas

Od juna 2019. do juna 2020. cene hrane su porasle za 5,6%. U Srbiji je takođe primetno da cene variraju, kao i da stopa inflacije raste, ali raste i promet robe u maloprodaji.

Postoji nekoliko faktora koji redovno utiču na cene hrane kao što su vreme, poljoprivredna proizvodnja, rast broja stanovništva i trgovina. Ponekad postoje šokovi u lancu snabdevanja koji imaju veliki uticaj na cene, poput pandemije COVID-19. Kako se korona zahuktavala, tako su se u svakoj fazi lanca snabdevanja hranom troškovi povećavali.

Postoje četiri ključna trenda koja utiču na troškove hrane: Prelazak na ishranu kod kuće, gubitak potražnje za hranom (kada su se restorani zatvorili, farmeri i stočari izgubili su ključni kanal za svoj proizvod), povećavanje troškova proizvodnje i prerade, povećavanje operativnih troškova za prehrambene prodavnice.

Ukoliko posmatramo zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku, i kretanje cena iz meseca u mesec, vidi se da je godišnja stopa inflacije bila najviše početkom godine, za januar je ona iznosila 2 odsto. Padala je do aprila kada je iznosila 0,6 odsto, da bi počela ponovo da raste i u junu dostigla vrednost od 1,6. Najveći doprinos dao je rast cena hrane, bezalkoholnih pića i duvana, kao i stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva.

U ukupnoj ceni hrane, cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element, a u strukturi pada cena najveće učešće imala je cena krompira, crnog luka i kupusa. Sa druge strane, rast cene voća ostao je najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže. Uz to, poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, za koje su cene pale.

Tome treba dodati i poskupljenje duvana koje je iznosilo 7,3 odsto.

Svinjsko meso (vrat, kremenadla), na primer, najskuplje je u Valjevu gde košta 549 dinara. U Beogradu je najčešća cena oko 450 dinara, a Vranju 324. Jabuke se kreću od 70 do 180 dinara (po gradovima), a limun od 169 do 300 dinara.

Evo nekoliko trikova kako da uštedite dok ste u prodavnici

Planirajte unapred - planiranje obroka i grickalica nedelju dana pre odlaska u prodavnicu pomaže vam da kupite samo ono što vam treba. Koristite listu za kupovinu ili aplikaciju da biste pomogli sebi da ostanete organizovani. Unapred proverite da li u okolini vaše prodavnice, na veb stranici ili u aplikaciji postoje kuponi i specijalne ponude.

Uporedite opcije - Razmislite o kupovini robnih marki u prodavnicama, čija je cena obično niža, a imaju isti ukus i ponudu hrane. Kada je moguće, kupite velike količine za zamrzavanje dodataka.

Uporedite cene različitih marki i veličine pakovanja da biste uštedeli - Da li je cena za kilogram, gram ili slično, trebalo bi da bude vidno istaknuto

Konzervirana ili smrznuta hrana može da ima produženi rok trajanja i pomogne vam da rastežete svoj dinar.

Potražite posebne programe - Ukoliko vam je neophodno, vodite se tzv. posebnim programom ishrane, na primer "Program ishrane za žene, odojčad i decu" ili "Porodično pakovanje" i sl

Ujedno podsećamo na naš vodič za kupovinu, odnosno spisak najosnovnijih stvari koje brzo možete da kupite u marketu i tako smanjite boravak tamo. Naravno, uz poštovanje fizičke distance i nošenje maske.

Ilustracija: Nikola Jovanović

(V.B.)