Radio u Guglu i zarađivao 700.000 dolara, a onda se svega odrekao zbog JEDNE stvari: Sada živi drugačiji život

Bivši softverski inženjer iz Google-a, koji je kasnije radio i kao direktor u kompaniji Verily, doneo je odluku koja je šokirala i kolege i prijatelje. U trenutku kada je godišnje zarađivao čak 700.000 dolara, odlučio je da sve preseče, da otkaz i krene iz početka.

Njegova karijera delovala je kao ostvarenje sna svakog mladog programera. U Google je došao još 2006. godine, odmah posle fakulteta. Besplatna hrana, luksuzni kampusi, bonusi u kešu, ogromne beneficije, sve ono što ljudi zamišljaju kada pomenu Big Tech, njemu je bilo svakodnevica.

Teme za vas

Posle 12 godina u Google-u prelazi u Verily, kompaniju u sklopu Alphabeta koja se bavi primenom tehnologije u zdravstvu. Tamo napreduje do pozicije tehničkog direktora i dolazi do plate kakvu u IT svetu ima mali broj ljudi. Spolja gledano, imao je sve. I baš tada sve počinje da puca.

Kada visoka pozicija postane najgora kazna

Vremenom se udaljio od programiranja i postao isključivo menadžer. Njegov posao više nisu bili kod i rešavanje problema, već ljudi, pritisak, rezultati i konstantan stres. Tokom pandemije i talasa otkaza pritisak je postao još jači, jer je morao da motiviše timove dok se i sam lomio iznutra.

Kako sam kaže, u jednom trenutku shvatio je da više nema nijednog pravog kolegu. Ljudi sa njim više nisu ručali zbog druženja, već zbog interesa. Svaki razgovor je postao kalkulacija. Izgubio je osećaj pripadnosti i počeo ozbiljno da propada psihički.

Razmišljao je i o povratku u Google, ali se i tamo klima promenila posle velikih otkaza. Po prvi put u životu morao je da bira između ogromnog novca i sopstvenog mira. I tada donosi odluku koja mu je bila najteža do tada.

Otkaz, manja plata, Kanada i novi život

Uz podršku supruge i terapeuta, sredinom 2024. godine daje otkaz u Verily-ju. Znao je da izvan Big Techa gotovo niko ne nudi ni približnu platu. Imao je dovoljno ušteđevine da izdrži godinu dana bez posla, ali strah je bio ogroman.

Najpre se zapošljava u jednoj osiguravajućoj kompaniji kao softverski inženjer. Zatim prelazi u firmu Vercel, gde dobija priliku da se sa porodicom preseli u Kanadu, što je godinama želeo. Tamo ponovo radi kao inženjer, a ne kao menadžer.

Plata je daleko manja, ali kako kaže, prvi put posle mnogo godina ponovo oseća da radi ono zbog čega je ušao u ovaj posao. Ponovo rešava teške probleme, ponovo stvara konkretne stvari i ponovo ima osećaj svrhe.

Naravno, morao je da menja i stil života. Prodao je veliku kuću sa bazenom jer su troškovi bili ogromni. Putovanja su svedena na minimum. Sve je postavljeno na realne noge. I upravo tada shvata koliko mu je raniji način života bio veštački naduvan.

Kada je Vercel ove godine dobio novu investiciju i dostigao vrednost od 9 milijardi dolara, rastao je i njegov poslovni udeo. Iako taj novac još ne može da unovči, prvi put je shvatio da odluka da izađe iz Big Techa možda i finansijski nije bila greška.

Ipak, važnija stvar od novca bila je ona koju je godinama potiskivao. Danas, kako sam kaže, srećniji je nego kada je zarađivao 700.000 dolara godišnje. Imao je godine kada mu je posle svih troškova ostajalo i po 100.000 dolara viška, ali mu to nije donosilo mir.

Na kraju je priznao sebi ono od čega je bežao. Novac donosi sigurnost, ali ne donosi spokoj. Godinama je, kako sam kaže, nosio zlatne lisice i tek kada ih je skinuo, shvatio je koliko su bile teške.

(Telegraf Biznis)