"Šećer košta 70 dinara, kad ga prodaju kroz med bogate se enormno": Šta nam sve poturaju umesto meda

Foto: Pixabay

Jedini način da sa sigurnošću utvrdimo da li je neki med pravi, ili lažni su laboratorijske analize. Kako niko od nas nema mini laboratoriju u džepu kada kreće u kupovinu, pčelari otkrivaju nekoliko načina koji mogu da nam ukažu da određeni med nikada nije video pčelu.

Teme za vas

Malo, malo, pa pitanje falsifikata meda postane tema broj jedan. Ovaj put u žižu javnosti kvalitet meda je došao nakon vesti da je lažni med stigao i do jednog vrtića u Aleskincu gde ga jedu baš oni koji ne bi trebalo - najmlađi.

Da ovo nije izlolovan slučaj i da su rafovi prepuni lažnog meda pokazuje i to što je Savez pčelarskih organizacija primio više od 500 prijava sumnjivog meda iz marketa, a nalizom jednog od njih utvrđeno je značajno prisustvo šećera poreklom od šećerne trske i kukuruza, što nam pokazuje da je reč o falsifikovanom medu.

- Cena šećera je 70 dinara, a kada se proda kroz lažni med to bude zarada od 10 puta na šećeru. Bogaćenje nekih ljudi na tome je enormno - smatra Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a.

Pored glukozno fruktoznih sirupa, lažni med sadrži i veštačke boje, da bi ličio na pravi, a sve češće mu se dodaju i veštačke arome.

foto Pixabay

Iako je najlakše biti siguran u kvalitet meda kupovinom kod proverenih proizvođača, pčelai nam ipak nude nekoliko stavki koje bi trebalo da nam upale crvenu lampicu.

Prvo i osnovno - cena!

Dešava se da se kilogram meda u prodavnicama prodaje po ceni koja ne prelazi 800 dinara. Pčelari objašnjavaju da to nije moguće, jer je, recimo, otkupna cena bagremovog meda upravo tolika, a da bi se tegla našla na rafu, toj ceni se dodaje porez od 10 odsto, trgovačka marža, cena ambalaže i još gomila sitnih troškova koji na kraju značajno uvećaju cenu.

Proziran med budi sumnju

Pčelari objašnjavaju da je, pre svega, sumnjiv med koji je neobično kristalno providan, ali upozoravaju da je bez analize teško biti siguran da to nije pravi med. Ipak, u najvećem broju slučajeva med je mutan i kroz teglu punu meda ne vidi se ništa.

Tažite kristalizaciju

Jedan od sigurnih znakova da je u pitanju pravi med je započet proces kristalizacije do kog ponekad dolazi vrlo brzo nakon pounjenja tegle. Do kristlizacije dolazi kada su temprature niže, a šećerni sirupi se nikada ne kristališu. Kupci najčešće ne vole da kupuju ušećereni med jer ih on podseća na šećer ili misle da je dodat takvom medu. Naprotiv, takav med je najzdraviji jer ga proizvođač nije zagrevao da bi bio tečan i lepši na prvi pogled.

Foto: Pixabay

100 odsto prirodan

Ukoliko na tegli proizvođač ima potrebnu da napiše da je njegov med 100 odsto prirodan, to je ili znak da nešto sa njim nije u redu, ili obmana potrošača, jer med i ne bi smeo da bude nipta drugo do "100 odsto prirodan".

Osećaj pri gutanju

Pravi med daje osećaj bockanja u ustima neposredno pre gutanja i toplinu tokom gutanja, dok šećer iz lažnog meda nagriza usnu duplju i strvara osećaj žarenja.

Otkrijte vodu u medu

Lažni med je u stvari samo šećer prokuvan u vodi, dok pravi med ne sadrži vodu. Tako da, sko stavite lažni med na papir, on će ga nakvasiti, ako ga stavite na hleb navlažiće ga, a ako stavite kašiku meda u vodu, pašće na dno, dok će lažni odmah početi da se otapa.

Ali, da ponovimo - falsifikatori meda su se veoma izveštili, pa je najbolje falsifikate meda jako teško razlikovati od pravog.

(Telegraf Biznis)