Prvi u svetu prave novo veštačko meso, otkrivaju kako: "Nećete razlikovati moje ćevape od srpskih"

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Šnicla ili pileće meso na vašem tanjiru mogu da se nađu a da za to ne plati nijedna životinja svojom glavom. To više nije daleka budućnost, već sadašnjost. Inovacija koju sprovodi izraelska kompanija među prvima u svetu, zapravo može u potpunosti promeniti način na koji koristimo prirodne resurse- veštački uzgojeno meso koje je zdravija a podjednako ukusna opcija.

Za Telegraf Biznis, profesor Yaakov Nahmias, osnivač kompanije Future Meat Technologies, govori o principu rada, metodu, ukusu kultivisanog mesa, i tome kako se menja svet pred našim očima.

Teme za vas

Njegova kompanija radi na veštačkom mesu, a kako ne postoji specijalan izraz na srpskom jeziku, još uvek se naziva kultivisano meso. Na engleskom se koriste dva terimina, "cultured" meat i "clean meat".

Klasično meso sadrži mnogo različitih materija, tako da je to jedna od prednosti kultivisanog mesa jer je na neki način zdravije, pošto se dobija u kontrolisanim uslovima. Zapravo, radi se na pravljenju tkiva u laboratoriji. Počinje se od ćelije, uzimanjem biopsijom, pa se nastavlja uzorkovanjem mišićne ćelije uzete, na primer od krave. Životinja preživi, nema klanica i onda se te ćelije dalje umnožavaju uz pomoć medijuma u laboratoriji.

Kada se uzme mišićna ćelija, ona se umnožava u tom medijumu i tako se pravi goveđe i pileće meso pa i tunjevina.

Ova izraelska tehnologija kao osnovu ne koristi životinjski serum već "obične" ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu, predstavljenom 2006. godine; bio je to 3D-štampač kojim je Nahmija kreirao ćelije ljudske jetre.

 Kako tačno izgleda proces proizvodnje i da li je moguće zadržati sve hranljive vrednosti

- Proces je vrlo sličan proizvodnji piva. Gajimo kravlje ili pileće ćelije u velikim kacama od nerđajućeg čelika u objektu koji je sličan pivari. Ćelije rastu i zatim se međusobno pritiskaju da bi stvorile hamburgere ili pileća prsa -  objašnjava profesor Nahmiji za Telegraf Biznis.

1932. je i Vinston Čerčil u svom eseju "50 godina u budućnosti", pisao: "Moramo izbeći apsurdnu situaciju da uzgajamo čitavu kokošku samo da bismo pojeli njena prsa ili krilo – tako što ćemo te delove uzgajati posebno"/Foto: Shutterstock

Postoji šansa da će novi način dobijanja mesa biti normalan već za dve do tri godine. U tom slučaju bi odrezak koštao oko dva dolara.

Istovremeno, na tanjirima će biti sve više zastupljeno, a naš sagovrnik ističe da su na dva nedavna događaja vrsni kuvari i kritičari hrane konstantovali da se njhov jagnjeći ćevap ne razlikuje od pravog mesa.

Da li je ovo još moda ili potreba budućnosti?

- Kritična potreba. Potražnja za mesom brzo raste, posebno u Aziji. Više ne možemo da proširimo proizvodnju mesa, jer koristimo svu raspoloživu zemlju i vodu. Ako želimo da naša deca jedu iste stvari kao i mi, moramo da promenimo metode proizvodnje - kaže naš sagovornik.

U poslednje vreme, pored organizacija za zaštitu životinja, sve su glasnije i organizacije za zaštitu životne sredine. Naime, kaže se da se tokom proizvodnje mesa stvaraju najštetnije emisije. Da li je to tačno, koliko je situacija alarmantna?

- Proizvodnja govedine zaista je odgovorna za oko 14% globalne emisije ugljenika - navodi nam on.

Na pitanje da li će laboratorijska proizvodnja mesa spasiti životinje kaže da veruje da bi uzgoj životinja u budućnosti bio nepotreban.

A da li je to konačno rešenje za očuvanje životne sredine?

Prof. Yaakov Nahmias. Photo: Promo/Future Meat

- Ne dopada nam se izraz „konačno rešenje“ u Izraelu - (smeh)

U Srbiji, volimo ukus dobrog pečenog mesa (pečenja), možete li garantovati da je ovo iz laboratorije podjednako ukusno?

- Iskreno sumnjam da ćete uspeti da razlikujete svoje ćevape od mojih - poručuje nam profesor Nahmias.

A cene?

Kompanija u kojoj radi naš sagovornik je prva kompanija koja je probila barijeru od 10 dolara. Obprili su cenu za 28.000 puta za manje od 7 godina. Dobili su nekoliko nagrada za inovacije.

- Nauka je zajednički napor. Blagoslovlen sam što sam okružen talentovanim inženjerima, sjajnim biolozima i vrsnim kuvarima. Ovo je zaista projekat , Apolo 21. veka i ponosan sam što ga vodim - priča naš sagovornik.

Tehnologija kompanije Future Meat zasniva se na brzom prirodnom razmnožavanju ćelija vezivnog tkiva. Jedinstveno u njihovom procesu je to što za razliku od većine veštački uzgojenog mesa ne zahteva skupu upotrebu matičnih ćelija.

Kako nam priča profesor, procedura je zahtevala ogromne napore biologa, hemičara, inženjera i prehrambenih stručnjaka da smanje troškove uzgajanog mesa za samo nekoliko godina.

Danas su i građani raspoloženi da traže alternativu. Mnogi su se potpuno odrekli svake vrste mesa, videvši u kakvu industriju su se pretvorili uzgoj i klanje životinja za našu ishranu/Foto: Shutterstock

Veštačko meso voli Gejts, Brenson...

Rezultati mnogih istraživanja su pokazali da otprilike polovini ispitanika ne bi smetalo da kupuje kultivisano meso, ako je kvalitet isti kao i kvalitet redovnog mesa. Kultivisano meso je takođe veoma popularno među poznatim ličnostima, koje su uložile mnogo novca u istraživanje, kao što su Bil Gejts i Ričard Brenson.

Takvo meso ima mnoge prednosti, a to što štedi život životinja samo je jedna od njih. Uzgoj kultivisanog mesa izgleda nerealno za mala poljoprivredna gazdinstva i firme, pa se pretpostavlja da će to prvenstveno ostati u rukama velikih korporacija i posle 2021. godine.

Zagovornici ovog načina proizvodnje ne vide nikakvu prepreku u uzgoju mesa koje se prodaje na tržištu odmah pored redovnog mesa i smatraju da svaki potrošač može da odluči koje meso želi da kupi.

Ova kompanija je našla nekoliko investitora, ali potrebno joj je mnogo više kapitala. Zato se na internetu predstavila posebnim video-snimkom o tehnologiji koja će možda promeniti naš svet bar u meri u kojoj su to učinili tranzistor i mikročip.

Svaki građanin je pozvan da finansijski podrži tu ideju. To je način da se u kratkom roku sakupe stotine hiljada dolara.

I dobro im ide. Upravo su prikupili 26,75 miliona dolara u seriji B. Među investitorima u krugu serije B bili su Tyson Foods, ADM, Müller Group, i Rich's Products Corporation, zajedno sa vodećim investitorima rizičinog kapitala kao što su S2G Ventures, ADM Capital, Emerald Technology Ventures, Manta Ray Ventures, i Bits x Bites.

Da li ste vi spremni da se hranite na ovaj način? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf Biznis)