Znate li šta je šrinkflacija? Šećer je skočio 60%, pasulj 50, da li će u svetu porasti broj gladnih?

Foto: Shutterstock

Usled pandemije korona virusa cene prehrambenih proizvoda su u porastu širom planete. U Indoneziji cena tofua skočila je za 30 odsto od decembra. U Brazilu su cene pasulja za godinu dana skočile za 54 odsto, a u Rusiji se plaća 61 odsto više za šećer nego prošle godine.

Teme za vas

Tržišta u razvoju osećaju posledice preteranog rasta, a cene, od nafte do žitarica, su sve veće. Za taj rast su delom odgovorna očekivanja post-pandemijskog ekonomskog oporavka, a delom i labava monetarna politika.

Potrošači u SAD, Kanadi i Evropi neće ostati imuni, jer kompanijama, koje se uveliko suočavaju sa poteškoćama vezanim za pandemiju, tj. skoka cena pakovanja i transporta, ponestaje načina da apsorbuju skokove.

Iako nije nikad dobrodošla, inflacija cena prehrambenih proizvoda će biti posebno teška. Pandemija je drastično poremetila svetsku ekonomiju i dovela u fokus pitanje gladi i neuhranjenosti, čak i u najbogatijim svetskim državama. U Ujedinjenom Kraljevstvu Trusel Trast, mreža banaka hrane koje obezbeđuju hranu najugroženijima, je u prvih šest meseci pandemije delio 2.600 paketa sa hranom dnevno. U SAD, kriza je pogurala još 13,2 miliona ljudi u neizvesnost narednog obroka, što je porast od 35 odsto u odnosu na 2018. godinu, procenjuje najveća organizacija za "ublažavanje gladi" Feeding America.

U SAD su cene porasle skoro tri odsto, navodi NielsenIQ, što je skoro duplo od ukupne stope inflacije. Ovaj mali skok je presudan za porodice koje žive na ivici. Najsiromašniji amerikanci, prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, uveliko plaćaju 36 odsto ukupnih prihoda na hranu. Masovna otpuštanja u nekim industrijama, npr. prodaji i transportu, dodatno pritiskaju budžete domaćinstava.

Uporedo sa tim, cene žitarica, suncokreta, soje i šećera su najviše u poslednjih šest godina. Mala je verovatnoća da će one u skorije vreme padati, zbog kombinacije lošeg vremena, velike potražnje i pomršenim globalnim lancima snabdevanja.

Foto: Shutterstock

Razvijena tržišta su uglavnom imuna na kratkoročne skokove cena. Hrana je jedna od najprerađivanijih roba i lanci snabdevanja su na razvijenim tržištima takođe izuzetno razvijeni. U procesu prerade sirovog krompira u kesicu čipsa ima dovoljno prostora za kompanije da manevrišu i apsorbuju rast cena. Kada cene ostanu visoke na duži vremenski period, kompanije počinju da razmišljaju o načinima kako da štetu nastalu porastom troškova ublaže, a često da prebace na druge.

Ali, podizanje cena je samo jedna od mogućih reakcija na inflaciju. Tako da možemo očekivati sve manje akcija u supermarketima i prodavnicama. Prošle godine, u SAD, procenat robe koji je prodat od promocija je opao za 20 odsto, stoji u istraživanju NilsenIQ.

Takođe može doći do "šrinkflacije", situacije u kojoj cene ostaju iste ali se veličina proizvoda smanjuje. Ova ekonomska taktika je popularna već neko vreme. U periodu od 2012. do 2017. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu je oko 2.500 proizvoda smanjeno, što je četiri puta više nego što je broj proizvoda koji su se povećali.

Kako pritsak raste, Rusija i Argentina su ograničile cene nekih osnovnih namirnica i povećala tarife na izvoz u pokušaju da obuzdaju cenu hrane.

Francuska planira da poveća proizvodnju visoko proteinskih useva kako bi smanjila zavisnost od uvoza soje. Singapur je postao prva zemlja na svetu koja je dozvolila prodaju laboratorijski napravljenog mesa kako bi povećao svoje prehrambene kapacitete.

Druge zemlje, kao SAD, gledaju da prošire mere podsticaja kupovne moći. A i kod nas cene rastu.

(Telegraf Biznis)