• 24

Posadio aroniju kad je bila 800 RSD: "Već sam u dvorištu video dva poršea. Ali onda shvatiš..."

, Telegraf Biznis

Uložio ušteđevinu u opremu za preradu i od tada kompletnu proizvodnju prerađuje

  • 24
Organska aronija

Foto: Dragan Grujić

Na 70 ari porodičnog imanja u selu Mala Vranjska, Šapčanin Željko Dimitrić (35) je pre sedam godina zasadio aroniju. Pošto njiva duže od 15 godina nije obrađivana niti đubrena veštačkim đubrivima i trovana pesticidima već je bila pašnjak za ispašu stoke, odlučio se za organsku proizvodnju o kojoj je dosta čitao, ne sluteći koje rizike nosi ovako hrabra odluka.

Njegova plantaža aronije je jedina u ovom kraju sa sertifikatom organske proizvodnje koji je 2017. godine izdao OCS Organic control sistem iz Subotice.

- Sadnice smo posadili  u decembru 2013. godine, kada je kilogram aronije koštao 800 dinara. Maštajući o dobroj zaradi, već sam u dvorištu video dva poršea. Međutim, na papiru je lepo i zanimljivo, pare samo kaplju, ali onda shvatiš da je potrebno dosta napornog rada i znoja, nema otkupa, a kada su sadnice počele da rađaju i cena je pala. Zato sam  uložio ušteđevinu u opremu za preradu i od tada kompletnu proizvodnju prerađujemo. Sedam godina sam čekao na prvi dinar zarade - kaže Dimitrić.

Sa plantaže se ubere između 4 i 5 tona bobica. Berba traje oko deset dana, a tek ubrani plodovi direktno sa njive se odvoze u pogon za preradu i do narednog jutra isceđeni sok je već upakovan u flaše koje se odlažu u podrum.

- Sok se dobija postupkom hladnog ceđenja i za litar je potrebno u proseku 2 kilograma zrelih bobica. To je sto posto čist sok, bez vode, šećera ili drugih dodataka. Osim sokova pravimo slatko, čaj od sušene aronije i pečemo rakiju. Dosta je uloženo u ambalažu, dizajn etiketa, kao i marketing. Naše proizvode prodaju objekti zdrave hrane u Novom Sadu, Beogradu, Šapcu, Loznici i još nekim mestima, a zbog epidemije korona virusa dosta porudžbina ima preko interneta jer nema sajmova, bazara i turističkih manifestacija gde smo se ranije uvek pojavljivali - objašnjava Dimitrić.

Organska proizvodnja je znatno skuplja od tradicionalne, rod je manji, pa su i cene gotovih proizvoda više od onih bez  sertifikata. Flaša hladno ceđenog matičnog soka od 0,75 litara se prodaje po 800 dinara, što je za mnoge preskupo, ali sertifikat garantuje šta pijete, što posebno znači svima koji  znaju lekovita svojstva aronije.

Ističe da je velika borba na tržištu jer organski proizvodi ne mogu da budu jeftini.  Još uvek su mnogi sumnjičavi, jer ima proizvođača koji se reklamiraju da prodaju organske proizvode koji to nisu. 

- Čist organski proizvod mora da bude tri puta skuplji, a poverenje se najbolje gradi kvalitetom i kada ljudi znaju šta kupuju visoka cena im ne smeta - kaže Dimitrić.

Na plantaži ima posla od februara, kada se žbunovi orezuju do jesenjeg brana. Tokom cele godine se angažuje veliki broj radnika. Najteža je borba sa travom i korovima. Kada u proleće krene vegetacija trava se kosi svakih deset dana. Mašinama se "šiša" samo između redova, ali okolo i unutar žbuna mora da se plevi ručno. Đubrenje stajnjakom, okopavanje i branje zrelih plodova takođe je nemoguće obaviti bez radnika koji moraju da se plate.

Dimitrić ipak veruje u budućnost organske proizvodnje bez obzira što je zarada stigla posle dugo godina.  Dobro je, smatra, što država prepoznaje značaj ove proizvodnju i smatra da Ministarstvo poljoprivrede treba da proširi obim subvencija.

- U organskoj proizvodnji je budućnost, jer je sve u prirodi zagađeno i zatrovano. Davno bih odustao da ne verujem da ćemo  za deset godina, možda i ranije, zravu hranu plaćati zlatom. Država bi zato, osim što subvencioniše sadni materijal i deo troškova sertifikacije, trebalo da subvencioniše i troškove radne snage koji su ogromni, a nemoguće je proizvoditi zdravu hranu bez  fizičkog rada i dosta prolivenog znoja  - zaključuje Dimitrić.

Video: Nevreme u Aleksandrovcu uništilo sve kulture: Šteta se ceni na 100 odsto

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Aleksandar

    Sta ti je nas covek, nije ni posadio I vec vidi ne jedan nego dva porsea u dvoristu.... Tako isto su prosli ljudi sa lesnikom, puzevima, nojevima godzi bobicama, borovnicom, lesnikom sa tartufima, paulovnijom... Nasem coveku obecaj samo da malo treba da ulozi da ne treba puno rada I on vec vozi dva porsea po selu, crevenig prepodne, zutog popodne

  • T I T A N I J U M

    Samo leska donosi dobru i sigurnu zaradu. Lešnici su traženi stalno , tako da je plasman vise nego siguran, a dobra lova !

  • ssss

    Aronija je prevara strasna.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke