• 5

Kako se u Srbiji mulja sa najboljim njivama? Traže baš uvek onu što košta 15.000 evra po hektaru

U praksi se pokazalo da postoje brojne zloupotrebe na strani podnosioca zahteva za vraćanje zemljišta, koji su formirali nove zadruge na teritoriji nekadašnje

  • 5
Nvi sad, vojvodina, polje, polja, livada, njiva, oranica, zito

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Trenutno se vodi više od 160 sporova za vraćanje 60.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. To sprečava sadašnje vlasnike da slobodno raspolažu svojom imovinom, ali i potencijalne investicije.

Pisali smo već o tome da se krupni kapital i te kako seli u poljoprivredu, a da osim ovakvih sporova, investicije koči i konverzija.

Iako nijedan ranije važeći i sada važeći Zakon o zadrugama ili drugi zakon ne predviđaju pravo novoosnovanih zadruga da traže vraćanje imovine koju su pravna lica stekla na zakonit način i u skladu sa tim upisala tu imovinu kao svoju privatnu svojinu i dalje se pred prvostepenim upravnim organima 50 lokalnih samouprava i Upravnim sudom vodi više od 160 sporova za vraćanje 60.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Analiza NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije pokazala je da se naročito problematičnim pokazao član 95. koji, osim što postojećim zadrugama pruža mogućnost da povrate nekadašnju zadružnu imovinu, nudi i novoformiranim mogućnost da u roku od dve godine od osnivanja pokrenu isti postupak uz jednostavan uslov: da su osnovane na istom području kao i nekadašnje zadruge čiju imovinu potražuju.

Kako zakonodavac pri donošenju ovih odredbi nije predvideo jasna rešenja za dolazeću privatizaciju, u velikom broju postupaka za vraćanje imovine opštinski organi donose rešenja o oduzimanju poljoprivrednog zemljišta i objekata koje su privatne kompanije savesno kupile i stekle.

Pri tome,i po žalbama, piše u analizi, odlučivano je kontradiktorno i neujednačeno, te je tako stvorena velika pravna nesigurnost.

- Kako se sporovi vode po članu 95. koji je ostao na snazi iz prethodnog Zakona, izmene tog zakona više nisu moguće. Zato NALED rešenje vidi u hitnom donošenju autentičnog tumačenja Narodne skupštine o spornom članu koje bi obezbedilo ujednačenu institucionalnu i sudsku praksu i garantovalo vlasnicima nepovredivost prava na privatnu svojinu. S tim u vezi, smatramo da član 95. treba razumeti tako da se zahtev za povraćaj može usvojiti samo ako zadruga dokaže da je traženo zemljište zaista nekada bilo u njenom vlasništvu, kao i da je reč o imovini koja se nalazi u režimu društvene ili državne imovine, odnosno koja je na drugo pravno lice preneta bez naknade – kaže predsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a i direktor društva MK Group Jovan Purar.

Osim što omogućava tendenciozno i proizvoljno tumačenje i podstiče pravnu nesigurnost, sadašnji tekst člana 95. ostavlja prostor i za različite zloupotrebe, upozoravaju u NALED-u.

U praksi se pokazalo da postoje brojne zloupotrebe na strani podnosioca zahteva za vraćanje zemljišta, koji su formirali nove zadruge na teritoriji nekadašnje, a bez bilo kakvog pravnog sleda ili faktične ili ekonomske veze sa nekadašnjom zadrugom i za koje se veruje da su osnovane isključivo radi sticanja materijalne koristi, a ne da bi zaista ponovo razvili zadrugarstvo i koristili to zemljište za poljoprivrednu proizvodnju.

Da sumnje u dobre namere nisu neosnovane za veliki broj podnosioca zahteva za vraćanje imovine, potvrdilo je i istraživanje koje je NALED sproveo među lokalnim samoupravama: novoosnovane zadruge najčešće ne mogu da dokažu da su pre pokretanja postupka za povraćaj poslovale na istom području i obavljale istu delatnost kao i zadruga čiju imovinu potražuju.

Uz to, podaci pokazuju da je predmet zahteva gotovo uvek najkvalitetnije poljoprivredno zemljište čija se tržišna vrednost kreće od 5.000 do čak 15.000 evra po hektaru.

- U cilju sprečavanja zloupotreba, kao i rešavanja imovinsko-pravnih sporova koji traju više od decenije, NALED predlaže da se pri tumačenju člana 95. za zahteve zadruga uvedu dodatni uslovi – da dokažu da su se i pre podnošenja zahteva uveliko bavile poljoprivrednom proizvodnjom, da su poslovale na istom području kao i da se imovina koju potražuju ne nalazi u privatnom vlasništvu. U suprotnom, organi uprave će nastaviti sa donošenjem nepravilnih odluka, postupci će trajati nerazumno dugo, a sadašnjim vlasnicima se oduzima pravo korišćenja i raspolaganja zakonito stečenom privatnom imovinom, što je sve direktno suprotno važećim zakonima i ekonomskim interesima države i društva- zaključuje Purar.

Kako rešiti konverziju?

Kada je domaći privrednik Petar Matijević pazario objekte na atraktivnoj lokaciji pored Save na Novom Beogradu, rekao je za naš portal tada da u ovom trenutku nema jasan plan šta će graditi na tom prostoru jer, pre svega, urbanistički plan na toj lokaciji nije gotov.

Kako je Matijević postao vlasnik imovine, ne i parcele, jedna od opcija je da se izvrši i prenamena zemljišta. I on je samo primer mnogih investitora koji godinama muku muče s konverzijom.

U problemu su bili svi na zemljištu koje je bilo u vezi s nekom privatizacijom. To uključuje sve bivše industrijske komplekse na kojima se danas grade stambeni ili poslovni objekti, kao što su bivši Beko, IKL koji je sada Central garden, Minel ili IPM, IMT u Bloku 65, i mnogi drugi. Činjenica je da bi naknada za konverziju, u zavisnosti od tumačenja propisa, mogla iznositi i više od 10 miliona evra, što u startu odbija ulagače, a hektari tako ostaju zarobljeni.

Zanimljivo je međutim, i to da ni država nema neke prevelike koristi od naknade za konverziju. O tome čitajte u našem posebnom tekstu. 

Video: Zavirite u hram vina: Služe vas roboti somelijeri dok vam preporučuju vino po vašem raspoloženju

(V.B.)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke