Pustarke prave "podmetače" za sedenje, misle da ih daju džabe: Korisni za zdravstvene tegobe, postoji i trik

Pustovanje je tehnika izrade predmeta od vune. Jedan od takvih jeste sedalica. Reč je o "podmetaču" za sedenje. Pravi se po nekoliko dana, a realnu cenu joj je, kažu nam pustarke, nemoguće odrediti. Ipak, "običnom narodu", svojim sugrađanima, onima koji im se obraćaju iz zdravstvenih razloga, prodaju ih po ceni od oko 3.000 dinara po komadu.

Ako želite da kupite sedalice za šest stolica, koliko ih je uobičajeno za stolom, treba vam, dakle, 18.000 dinara.

- Ko zna šta je prirodno i šta je prava stvar, to kupuje. Ima ljudi koji vole, ali nemaju novac za to. Ima ljudi koji su alergični, koji moraju. Sto posto prirodno, termoregulator, za cirkulaciju, za grčeve, nema šta da se doda - kaže za Telegraf.rs pustarka iz Tršića Milojka Lalović.

Kaže nam i da se ovim poslom bavi osam godina, ali da je i dalje mnogo onih koji s nepoverenjem prilaze proizvodima od vune.

- Mnogo ljudi ne zna da je to čvrsto. Kad je pogledaju, vuna je vazdušasta i meka. Ne mogu da poveruju da to traje godinama - kaže navodeći da uglavnom radi patofne, te da je krenula i sa sedalicama: - Pre neki dan mi je jedan gospodin vozač tražio, to je dobro za kičmu za sedenje. Uzeo je dva komada.

Objašnjava kako pristaje na minimalnu cenu, te da to čini da bi proizvodi od vune bili dostupniji.

- Znam koliko je to dobro za zdravlje. Inače, to su proizvodi koji vrede mnogo više. Realnu cenu je za ručni rad prosto nemoguće odrediti - kaže navodeći postupak.

"Ručni rad potplaćen"

Najpre se crta šema, potom se po šemi radi kontura.

- Onda se to popunjava lagano. Sve mora da bude precizno, da se popune do ivica. Onda preko toga idu slojevi vune, natapanje... - kaže dodajući da se popunjavanje vrši bojenom vunom, te da su u pitanju prirodne boje, npr. orah i kurkuma: - Tek onda idu slojevi kontrasta, bela ili siva domaća vuna.

Dalje objašnjava da ne sme biti dlačica, te da se to postiže suvom tehnikom pustovanja.

- Onda ide period sušenja... Sve se to radi kroz nekoliko dana - kaže navodeći da ni tu nije kraj, te da se na tom proizvodu radi još od uzgoja ovaca: - Ako bismo pričali priču od početka do kraja, ja imam svoje stado ovaca. Muž i ja ručno ošišamo jednog ovna za skoro sat vremena... Jer ima svoju masnoću, makaze teško idu.

Kroz osmeh dalje slikovito navodi da se posle korišćenja snage vraća na prezicnije radove.

- Onda se to prečešljava od travčica koje se zadržavaju u vuni. Onda sledi natapanje u hladnoj vodi, pranje, ispiranje i kad se osuši, onda ponovo prođe kroz ruke da se pripremi za vunoglačara. Onda se boji, pa dobijete meku, vazdušastu vunu. Kad dođe finalni proizvod, kažu 'vau' i misle kako to može za par sati da se uradi. Ne može - objašnjava pustarka Mila.

Kaže i da su njeni proizvodi stigli do Kube, jer Tršić je, podseća, turističko mesto. Stalo joj je da kupci dođu u dodir sa prirodom. Zato, objašnjava, njena vuna ima poseban "začin".

Slamčica u vuni

- Ja volim da vidite i slamčicu u vuni, da se oseti da je to prirodno, ne od veštačkog materijala. Tako da ja ostavim poneku slamčicu, da ljudi ostvare kontakt s prirodom - kaže.

Trikove nam otkriva i Vesna Car iz Sombora. Obe su bile učesnice "Kolonije starih zanata" juče održane u Staparu. Vesna je tek počela da radi kao pustarka. Ima jednodnevno iskustvo u pravljenju sedalice. Nju smo zatekli sa sapunom u rukama.

- Radim sa vodom i sapunicom. Prvo se slaže, jedan red, jedna strana, pa onda druga strana i tako tri, četiri reda. Zavisi koje debljine hoćeš da bude vuna. Posle će od toga da ispadne sedalica za stolicu. Treba da bude dimenzija 40 x 40, ali mora da se napusti, mora da bude 30 posto više sa strane jer se ona skuplja. Što je više pritiskaš, ona se sve više skuplja - kaže navodeći da ima jednogodišnje iskustvo u tkanju, te da je videla pustarke na delu i da joj se veoma dopalo: - One zepice su isto pustovane. To je umetnost.

(Telegraf.rs)