Radojko uzgaja paradajz, od skoro i kivano, a sada je ponosni vlasnik džinovske bundeve od 70 kg

Za bundeve se kaže da su kraljice jeseni, a jedna tikva koja je ove godine rodila u novovaroškom selu Seništa, podno Murtenice, nepriksonovena je rekorderka.

Dok drugi plodovi teže oko osam, deset, maksimalno trideset, ovaj povrtarski gorostas ima čak 70 kilograma. Domaćin, ali i vlasnik ogromne tikve, Radojko Stojković, kaže da su u planinskim uslovima krupni plodovi izuzetno retka pojava, pa zato ova sedamdesetokilašica još više iznenađuje.

Teme za vas

- Nikad do sada na svom imanju nisam imao ovoliku tikvu. Leto za nama bilo je sušno, a jesenji vazduh oštar, ali je uprkos svemu tome tikva opstala i dostigla, siguran sam, nepunih 70 kilograma - rekao je Radojko.

Kako kaže, ovo povrće je posadio za svoje potrebe i zato je iznenađenje još veće, jer ne zna šta će sa ovolikom tikvom. Ali, po svemu sudeći, poslužiće kao delikates za njegove domaće životinje.

- Još uvek za ovu tikvu nemam pravu namenu. Znam da je povrće puno vitamina, pa možda iskoristimo u kućnoj radinosti, ali njena primarna uloga jeste da se prehrani stoka - kaže ovaj poljoprivrednik iz okoline Nove Varoši.

Osim što na njegovim imanju rastu džinovske tikve, Stojković je i najveći proizvođač paradajza u novovaroškom kraju. Na imanju ispod svojih plastenika, ove sezone ubrao je tri tone paradajza, a sve je uspeo i da proda, pa se može reći da je iza njega jedna od najplodnijih godina.

Džinovska bundeva / Foto: Rina

Međutim, sreću je okušao posadivši i egzotično voće koje, ako je suditi po broju zasada, postaje sve popularnije u Srbiji. "Prošle jeseni zasadio sam kivano, egzotičnu biljku sličnu krastavcu. Kivano zbog svojih bodlji, takođe nazivaju rogata dinja. Sadnice su skupe, ali planiram da u narednom periodu proširim zasade. Ukus ove biljke je mešavina između ananasa, dinje, krastavca i kivija", objasnio je Radojko.

Ako kivano može da raste na srpskim planinskim visovima, ali i da upravo na toj regiji rastu džinovske tikve, nema sumnje da se granice u poljoprivrednoj proizvodnji, potpomognute klimatskim promena, sve više brišu.

(Telegraf Biznis/Rina)