Mogu da se "kupaju" u kakao zrnu koliko ga ima, a na kraju dana nemaju ni za čokoladu
Ali, afričke vlade i preduzetnici sada žele da prekinu kolonijalni ciklus i zadrže veći deo profita na svom kontinentu
Afrički proizvođači kakaoa pokušavaju da ostvare veći deo profita nego što je bio slučaj do sada, kada veći deo zarade od unosnih useva odlazi evropskim kompanijama.
Industrija čokolade vredna je 100 milijardi dolara, a uglavnom počinje u Južnoj Americi i Africi. Obala Slonovače i Gana su među najvećim proizvođačima kakaoa, zrna koja se na kraju sirova otpremaju u Evropsku uniju.
Ono što potrošači širom sveta vide jeste krajnji rezultat - čokoladni proizvodi na rafovima.
Teme za vas
Hrana najskuplja u poslednjih 30 godina: Ima li svet potencijalno rešenje?
Zlatiborske krave daju alpski sir: Mirko zamenio grad dedovinom i pokrenuo neobičan biznis
Međutim, taj veliki novac koji se može zaraditi od bavljenja čokoladom - nalazi se u proizvodnji i prodaji, a ne u teškom poljoprivrednom radu i berbi, piše Blumberg.
Ali, afričke vlade i preduzetnici sada žele da prekinu kolonijalni ciklus i zadrže veći deo profita na svom kontinentu.
Naime, kakao se nalazi u raznim proizvodima - od kozmetike do ishrane, i vrlo je unosan - za pojedince. Čak 60 do 70% ovog praha, koji nastaje iz biljke kakaovac, dolazi iz svega dve zemlje: Obale Slonovače i Gane.
Sumorna slika govori da radnici na farmama kakaoa, odnosno berači, uglavnom žive ispod ivice siromaštva, radeći za samo 1,25 dolara dnevno.
Drugim rečima, oni čak ne mogu da priušte sebi ni finalni proizvod. U ovom kontekstu, neretko se govori o radnoj snazi koju čine deca, pri čemu se industrija čokolade smatra jednim od glavnih uzroka deforestacije u obe zapadnoafričke zemlje.
Dalje se navodi da su "kakao i čokolada zaglavljeni u kolonijalizmu, što dovodi do toga da siromašne zemlje budu još siromašnije, a bogate - još bogatije".
U Africi su kultivisane kulture koje Evropljani, poput Francuza i Engleza, nisu hteli da kultivišu zbog ekološkog troška. Tradicionalno, afričke države nastavljaju da proizvode sirovine i da ih izvoze u Evropu i Ameriku.
Nakon što je Obala Slonovače dobila nezavisnost 1960, prvi predsednik i politička elita ohrabrili su proizvodnju kakaoa. Tokom 1950-ih do 1970-ih, neki od najbogatijih ljudi u zemlji, zapravo su bili proizvođači kakaoa.
Čak je i prvi predsednik Obale Slonovače rekao: "Ako želiš da budeš bogat, zasadi kakaovac".
Ali, već od 1960. cena zrna je počela da opada, i pala na najniži nivo 1965. godine.
Video: Čokolada od koje „boli glava“ koliko je dobra, ali i novčanik
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Pčelarstvo iza rešetaka: Zatvorski med odnosi nagrade za kvalitet, zatvorenici imaju nov smisao
Opala proizvodnja pšenice, maline, višanja: Stigli podaci Republičkog zavoda za statistiku
Neizvesna proizvodnja šećera: Izgorelo oko 80.000 hektara polja šećerne trske, cena skočila odmah
U potrazi za zdravljem i slobodom: Porodica iz Beograda podno Rtnja napravila oazu organskog lekovitog bilja
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ako dobijete poštom kovertu sa novcem, nije prevara, vaš je: U državi gde radi dosta Srba poslali 400.000 evra građanima, a razlog neverovatan
Bankrotirao poznati lanac nameštaja, nekada omiljen među Srbima
Poznato vreme i mesto sahrane Miodraga Kostića: Ugledni privrednik počivaće u Aleji zaslužnih građana
