Seljacim se nikada ne isplati da proizvde robu. To je sindrom koji traje u Srbiji preko 100 godina. Zbog takvog sebičnog ponašanja domaćih seljaka, jedan političar je rekao da su naši seljaci uništili našu zemlju jer im nije dosta para za rad od par sati dnevno u svojoj kući.
Divljanje cena ima lancanu reakciju za proizvodjace stocne hrane, za stocare i za krajnjne potrosaca u principu kad nema prodaje nema ni profita. Kad se dignu cene smanji se prodaja to se prenese na stocare, ostane im stoka neprodata, stocari smanje kupovinu stocne hrane i nadju neku alternativu za ishranu stoke, samo za prezivljavanje stoke, to se prelije na proizvodjace stocne hrane i tako u krug, u krug igramo valcer ja i drug... Svi nezadovoljni i nastaje prepucavanje.
U šta stavljaju koncentrat kada hrane jagnjad? Ovce se vode na ispašu i osnovna im je hrana trava po mogućnosti sa Peštera ili uvoz jagnjadi iz Republike Srpske sa obronaka Romanije, Jahorine, Bjelašnice ili Treskavice. Ovo što pase barsku travu u Srbiji i prodaje se kao jagnje od 55 kg. ne vredi kupovati ni po 250 din. žive vage. To se zove ovčetina ili bravetina i ima specifičan otužni miris loja. Jagnje ili šilježe od 25 do 30 kg. je najbolje za ražanj , prste da poližeš i da ne žališ platiti 4,5—5€ žive vage. Jagnjetina i jaretina su zakon ražnja, zaboravite prasetinu ona jede splačine.
U moje vreme i u mome kraju jagnjad, ovce, telad, nisu nikada videla koncetrat. Jedino što su jela osim trave i sena je zob (ovas). I nismo marili za cenu koncetrata. Koliko nam je bilo potrebno zobi sami smo proizveli. A sa cenama smo morali da se ravnamo sa ovima koncetrisanim a o kvalitetu ne treba pričati
Kostadin
Seljacim se nikada ne isplati da proizvde robu. To je sindrom koji traje u Srbiji preko 100 godina. Zbog takvog sebičnog ponašanja domaćih seljaka, jedan političar je rekao da su naši seljaci uništili našu zemlju jer im nije dosta para za rad od par sati dnevno u svojoj kući.
Podelite komentar
Mile
Divljanje cena ima lancanu reakciju za proizvodjace stocne hrane, za stocare i za krajnjne potrosaca u principu kad nema prodaje nema ni profita. Kad se dignu cene smanji se prodaja to se prenese na stocare, ostane im stoka neprodata, stocari smanje kupovinu stocne hrane i nadju neku alternativu za ishranu stoke, samo za prezivljavanje stoke, to se prelije na proizvodjace stocne hrane i tako u krug, u krug igramo valcer ja i drug... Svi nezadovoljni i nastaje prepucavanje.
Podelite komentar
Sale
Cuvajte ih da budu ovce, ko ce da ih posle kupi opet ceda kukate
Podelite komentar
Bata
Posle ćete tu istu jagnjad hranjenu koncentratom, reklamirati kao ekološki hranjenu.
Podelite komentar
FANTOM
U šta stavljaju koncentrat kada hrane jagnjad? Ovce se vode na ispašu i osnovna im je hrana trava po mogućnosti sa Peštera ili uvoz jagnjadi iz Republike Srpske sa obronaka Romanije, Jahorine, Bjelašnice ili Treskavice. Ovo što pase barsku travu u Srbiji i prodaje se kao jagnje od 55 kg. ne vredi kupovati ni po 250 din. žive vage. To se zove ovčetina ili bravetina i ima specifičan otužni miris loja. Jagnje ili šilježe od 25 do 30 kg. je najbolje za ražanj , prste da poližeš i da ne žališ platiti 4,5—5€ žive vage. Jagnjetina i jaretina su zakon ražnja, zaboravite prasetinu ona jede splačine.
Podelite komentar
Goran
A sto im dajete koncentrat..ranije ovce tu heminu nisu jele..ili su ove danas nesto.posebne
Podelite komentar
Patriota
U moje vreme i u mome kraju jagnjad, ovce, telad, nisu nikada videla koncetrat. Jedino što su jela osim trave i sena je zob (ovas). I nismo marili za cenu koncetrata. Koliko nam je bilo potrebno zobi sami smo proizveli. A sa cenama smo morali da se ravnamo sa ovima koncetrisanim a o kvalitetu ne treba pričati
Podelite komentar