Za 5 dana kafa u Srbiji prodavaće se pod novim uslovima: Donosimo detalje pravilnika

Poslednjeg dana maja više nijedna "kafa" na policama u prodavnicama neće smeti da nosi taj naziv ukoliko u njoj ima makar i zrno neke žitarice, soje, graška, ćira, leblebije ili cikorije.

Ovakve mešavine na ambalaži će nositi naziv "proizvod na bazi kafe" ili "proizvod na bazi" cikorije, soje… Skrob, koji sada može da se nađe kao sastavni deo kafe, od 31. maja biće potpuno zabranjen.

Teme za vas

Novi Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafea, surogata kafe i srodnih proizvoda usvojen je još u decembru 2020. godine, o čemu je Telegraf Biznis prvi pisao. Međutim, njegova primena odložena je za 31. maj ove godine kako bi proizvođači imali vremena da usaglase svoju proizvodnju sa novim pravilima i prilagode se novom načinu deklarisanja.

Doduše, istim pravilnikom je predviđena i mogućnost da „proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju propisane uslove, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja“. To bi značilo da će, u praksi, ipak na trgovinskim rafovima i u junu moći da se pronađe poneko zalutalo pakovanje.

Uz novi način označavanja, novim pravilnikom definiše se kvalitet kafea i proizvoda od kafea. Reguliše se i tačan spisak sastojaka koji smeju da se dodaju u proizvode od kafe.

Predviđaju se dva načina označavanja, i to u zavisnosti da li je udeo mlevene kafe u konkretnom proizvodu veći ili manji od 50 odsto.

"Pravilnikom je urađeno dalje usklađivanja sa Direktivom Veća 77/436/EEZ o ekstraktima kafe i ekstraktima cikorije, kao i donošenje odgovarajućih odredbi u nameri sprečavanja bilo kakvih nepoštenih praksi koje bi dovodile potrošače u zabludu po pitanju svojstava i sastava sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda od kafe.

Pravilnikom su takođe definisani sastojci koje se mogu dodavati tokom proizvodnje proizvoda koji su predmet uređenja, utvrđena su dodatna zajednička pravila o pakovanju i deklarisanju, odnosno uređuje dodatno označavanju predmetnih proizvoda kao i navođenje uslova pod kojima se određeni nazivi mogu koristiti za neke od ovih proizvoda, a u cilju osiguranja nesmetanog prometa ovih proizvoda kako na unutrašnjem tržištu tako i pri uvozu i izvozu istih", rečeno je za Telegraf Biznis u Ministarstvu poljoprivrede.

Kako su nam objasnili, ovo su najvažnije novine:

U delu koji se odnosi na sirovu kafu, definisane su botaničke vrste kafa koje se mogu stavljati u promet, takođe pored postojećih parametara kvaliteta koja sirova kafa mora da ispunjava, definisan je i maksimalni udeo loma koja sirova kafa i sirova kafa bez kofeina može da sadrži.

Foto: Pexels

• U delu koji se odnosi na prženu kafu utvrđena su dodatna pravila za deklarisanje ovih proizvoda, te u pogledu kvaliteta, pržena kafa ne sme da sadrži skrob.
•  Definisana je nova kategorija proizvoda, a to je napitak od hladno ekstrahovane kafe, koji se dobija isključivo hladnom ekstrakcijom iz kafe, pri čemu se kao sredstvo za ekstrakciju koristi samo voda, a isključuje svaki proces hidrolize dodavanjem kiseline ili baze.
•  U delu zamena za kafu utvrđena su dodatna pravila o pakovanju i deklarisanju, tako da se ubuduće ovi proizvodi ne mogu deklarisati i stavljati u promet pod nazivom surogati kafe ili zamene za kafu, već se koristi samo naziv sirovine, odnosno koja/e se koriste za proizvodnju zamene za kafu, kao i podatak o postupku prerade. Pravilnikom je takođe uređeno da se ovi podaci moraju nalaziti na glavnom vidnom polju proizvoda. Definisani su sirovine za proizvodnju zamene za kafu, a to su žitarice, proklijale žitarice, cikorija, slanutak (naut) ili grašak, žir i soja.
•  U delu srodnih proizvoda definisani su sastojci koje se mogu dodavati tokom proizvodnje prženoj kafi, ekstraktima od kafe, kao i napicima od hladno ekstrahovane kafe, te su uređena dodatna pravila za označavanje srodnih proizvoda a sa ciljem da se izbegne bilo kakva obmanjujuća praksa.

Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „Proizvod na bazi kafe sa (na primer) sojom“.

Ako je, pak, udeo pržene mlevene kafe u mešavini manji od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe. Imaće naziv „Proizvod na bazi (na primer) soje sa kafom”.

Ovakvi nazivi moraju da budu vidljivi na ambalaži.

Koju kafu najviše građani Srbije vole da piju?

- Na srpskom tržištu, kao i u nekim zemljama u regionu, tradicionalna kafa ima primat. Međutim, segmenti instant i espresso kafe takođe su naš fokus, jer je reč o segmentima koje određene korisničke strukture preferiraju i negde više konzumiraju. I to je u stvari najveći izazov.

Poslednjih godina navike potrošača se menjaju, tačnije prilagođavaju se izazovima svakodnevice, te mi kao kompanija moramo da imamo odgovor na to. Zato pažljivo pratimo i svetske trendove i lokalne navike, a onda razvijamo brendove i nove proizvode kako bismo kroz tu raznovrsnost potrošačima ponudili što veći izbor kafa - rekao je ranije za naš portal Zoran Golub direktor marketinga Grand kafe u Atlantic Grupi.

(Telegraf Biznis)