Koju kafu građani Srbije najviše piju i da li će biti poskupljenja do kraja godine

foto Pixabay

Članice Evropske unije (EU) prošle godine su uvezle tri miliona tona kafe u vrednosti od 7,5 milijardi evra, prema izveštaju Eurostata, koji podseća da se juče obeležavao Međunarodni dan kafe. Kada je o Srbiji reč, kako je rečeno našem portalu, na srpskom tržištu, kao i u nekim zemljama u regionu, tradicionalna kafa ima primat.

U izveštaju se dalje navodi da je uvoz kafe u 27 članica EU 2019. godine povećan za 14 posto u odnosu na uvoz od pre deset godina. Najviše kafe u EU je uvezeno iz Brazila (932.000 tona), zatim iz Vijetnama (673.000 tona), Hondurasa (221.000 tona), Kolumbije (166.000 tona), Ugande (145.000 tona) i Indije (137.000 tona).

Najviše kafe među članicama EU prošle godine je uvezla Nemačka (1,1 milion tona), a slede Italija, Belgija, Španija i Fancuska. Uporedo s tim, članice EU prošle godine su i proizvele 1,8 miliona tona pržene kafe u vrednosti od 10 milijardi evra, a najviše je proizvedeno u Nemačkoj, Italiji i Španiji.

Koju kafu najviše građani Srbije vole da piju?

- Na srpskom tržištu, kao i u nekim zemljama u regionu, tradicionalna kafa ima primat. Međutim, segmenti instant i espresso kafe takođe su naš fokus, jer je reč o segmentima koje određene korisničke strukture preferiraju i negde više konzumiraju. I to je u stvari najveći izazov. Poslednjih godina navike potrošača se menjaju, tačnije prilagođavaju se izazovima svakodnevice, te mi kao kompanija moramo da imamo odgovor na to. Zato pažljivo pratimo i svetske trendove i lokalne navike, a onda razvijamo brendove i nove proizvode kako bismo kroz tu raznovrsnost potrošačima ponudili što veći izbor kafa - kaže za naš portal Zoran Golub direktor marketinga Grand kafe u Atlantic Grupi.

Na pitanje u kojoj meri je globalno tržište sirove kafe imuno na probleme izazvane korona virusom, kaže nam da je epidemija korona virusa uticala negativno na privredu čitave planete.

- Recimo prema izveštaju Kolumbijske federacije uzgajivača kafe (FNC), u aprilu je zabeležen pad proizvodnje kafe za čak 28%, što je rekord u novijoj istoriji. Osnovni razlog ovako lošeg rezultata jesu restriktivne mere koje su uvedene kako bi se zaštitili životi, i one su direktno pogodile sezonske radnike koji su bili onemogućeni, s razlogom, da rade. Najveće pitanje koje se postavlja jeste kako će uzgajanje i proizvodnja izgledati u budućnosti, imajući u vidu da će se sve gotovo sigurno promeniti - kaže Golub. 

Foto: Privatna arhiva

• Da li će doći do dodatnog pomeranja cene kafe na domaćem tržištu do Nove godine?

- Kao najveći proizvođač u regionu, redovno pratimo kretanja na tržištu sirove kafe, kao i poteze renomiranih svetskih proizvođača, jer je menadžment rizika i dobro planiranje zaliha u našem poslovanju najjača karika u prevazilaženju oscilacija na svetskoj berzi, kako u količinama, tako i u kursnim razlikama, što se u krajnjoj liniji odražava i na cenu sirove kafe. Međutim, teško je sa sigurnošću prognozirati na duže staze. Zahvaljujući odličnom planiranju naše centralne nabavke, mi nismo imali poremećaje u snabdevanju, a sa zalihama sirove kafe mogli smo u potpunosti da podržimo proces proizvodnje u ovim izazovnim vremenima. Kao i do sada nastojaćemo da eventualne poremećaje na tržištu maksimalno amortizujemo ka potrošaču, naravno u granicama mogućnosti kompanije i njenog održivog poslovanja.

• Na svetskim berzama cena kafe polako raste godinima, a analitičari idu dalje prognoziraju da će ona u jednom trenutku biti sirovina do koje se teško dolazi, šta vi mislite?

- Usled pandemije, zabeležen je pad proizvodnje kafe u odnosu na isti period prošle godine, i ovakva situacija može u velikoj meri loše uticati na globalnu proizvodnju kafe, a kako ističu u svetskoj asocijaciji proizvođača, ova industrija je suočena sa ozbiljnom krizom, i već se razmatra kakva će biti eventualna budućnost globalne proizvodnje kafe - kaže naš sagovornik. 

(V.B.)