Poskupljuje nam kafa, a upravo je donet pravilnik o tome kako se ona prodaje u Srbiji

Foto: Unsplash

Kafa bi u narednom periodu na domaćem tržištu trebalo da bude kvalitetnija, a na ambalaži možete da očekujete više informacija. S druge strane, očekuje se i njena blaža korekcija cene.

Ministarstvo poljoprivrede usvojilo je pravilnik koji bolje reguliše ovu oblast a tiče se kvaliteta sirove kafe kao i zamena za kafu. Tako, pržena kafa ne sme da sadži skrob, a definisan je i maksimalni udeo loma koji ona sirova može da sadrži

Ovim pravilnikom nastavljeno je dalje usklađivanje sa evropskim propisima o ekstraktima kafe i cikorije, a određene odredbe usvojene su u nameri da se zaštite potrošači i spreči nepoštena poslovna praksa koja bi ih dovela u zabludu.

Pravilnikom su takođe definisani sastojci koje se mogu dodavati tokom proizvodnje proizvoda od kafe, utvrđena su dodatna zajednička pravila o pakovanju i deklarisanju, kao i nazivi koji se mogu koristiti za neke od ovih proizvoda. Ti propisi odnose se ne samo na proizvođače na domaćem tržištu već i na uvoznike.  

Među najvažnijim novinama, navode u ministarstvu, jesu one koje definišu botaničke vrste koje se mogu stavljati u promet. Takođe, pored postojećih parametara kvaliteta koje sirova kafa mora da ispunjava, definisan je i maksimalni udeo loma koja sirova kafa, kao i ona bez kofeina može da sadrži. Prema novim prpisima, pržena kafa ne sme da sadži skrob, a definisana je nova kategorija proizvoda ‒ napitak od hladno ekstrahovane kafe.

U delu zamena za kafu utvrđena su dodatna pravila o pakovanju i deklarisanju. Ubuduće ovi proizvodi neće moći da budu deklarisani i prodavani pod nazivom surogati kafe ili zamene za kafu već će se koristi samo naziv sirovine koje se koriste za proizvodnju zamene, kao i podatak o postupku prerade. Pravilnikom je takođe uređeno da ovi podaci moraju da budu istaknuti na glavnom vidnom polju proizvoda.

Definisani su sirovine za proizvodnju zamene za kafu, a to su žitarice, proklijale žitarice, cikorija, slanutak (naut) ili grašak, žir i soja.

Osim ovih pravila, novina za tržište kafe jeste i najava promena akciza, a one će, po pravilu uticati i na cene, pa se očekuje da uz gorivo i cigarete, neminovno skoči i cena kafe.

Potrošači će 100 grama kafe plaćati oko 20 para više.

Članice Evropske unije (EU) prošle godine su uvezle tri miliona tona kafe u vrednosti od 7,5 milijardi evra, prema izveštaju Eurostata, koji podseća da se juče obeležavao Međunarodni dan kafe. Kada je o Srbiji reč, kako je rečeno našem portalu, na srpskom tržištu, kao i u nekim zemljama u regionu, tradicionalna kafa ima primat.

U izveštaju se dalje navodi da je uvoz kafe u 27 članica EU 2019. godine povećan za 14 posto u odnosu na uvoz od pre deset godina. Najviše kafe u EU je uvezeno iz Brazila (932.000 tona), zatim iz Vijetnama (673.000 tona), Hondurasa (221.000 tona), Kolumbije (166.000 tona), Ugande (145.000 tona) i Indije (137.000 tona).

Foto: Unsplash

Najviše kafe među članicama EU prošle godine je uvezla Nemačka (1,1 milion tona), a slede Italija, Belgija, Španija i Fancuska. Uporedo s tim, članice EU prošle godine su i proizvele 1,8 miliona tona pržene kafe u vrednosti od 10 milijardi evra, a najviše je proizvedeno u Nemačkoj, Italiji i Španiji.

Koju kafu najviše građani Srbije vole da piju?

- Na srpskom tržištu, kao i u nekim zemljama u regionu, tradicionalna kafa ima primat. Međutim, segmenti instant i espresso kafe takođe su naš fokus, jer je reč o segmentima koje određene korisničke strukture preferiraju i negde više konzumiraju. I to je u stvari najveći izazov. Poslednjih godina navike potrošača se menjaju, tačnije prilagođavaju se izazovima svakodnevice, te mi kao kompanija moramo da imamo odgovor na to. Zato pažljivo pratimo i svetske trendove i lokalne navike, a onda razvijamo brendove i nove proizvode kako bismo kroz tu raznovrsnost potrošačima ponudili što veći izbor kafa - rekao je ranije za naš portal Zoran Golub direktor marketinga Grand kafe u Atlantic Grupi.

Na pitanje u kojoj meri je globalno tržište sirove kafe imuno na probleme izazvane korona virusom, kaže nam da je epidemija korona virusa uticala negativno na privredu čitave planete.

- Recimo prema izveštaju Kolumbijske federacije uzgajivača kafe (FNC), u aprilu je zabeležen pad proizvodnje kafe za čak 28%, što je rekord u novijoj istoriji. Osnovni razlog ovako lošeg rezultata jesu restriktivne mere koje su uvedene kako bi se zaštitili životi, i one su direktno pogodile sezonske radnike koji su bili onemogućeni, s razlogom, da rade. Najveće pitanje koje se postavlja jeste kako će uzgajanje i proizvodnja izgledati u budućnosti, imajući u vidu da će se sve gotovo sigurno promeniti - kaže Golub. 

(V.B.)