Šta će biti sa silnim paradajzom? Đubrivo dvostruko skuplje, a ponuda nikad manja

Foto: Shutterstock

Pod jakim tanzanijskim suncem, Losim Lazaro nervozno gleda preko svoje farme. Ova država, smeštena u istočnoj Africi, inače je poznata po divljim predelima, ali i po poljoprivrednim usevima.

Ipak, svetska kriza pogađa i ovaj region, u kojem već mnogo ljudi živi ispod granice siromaštva. Lazaro je nekada bio uspešan farmer, gajio je paradajz u severnom regionu Aruše, grada u Tanzaniji.

Teme za vas

Ali sada, kao i mnogi drugi, bori se da održi svoj posao i useve "u životu", usred globalne nestašice đubriva. "Bilo mi je teško da nabavim đubrivo na tržištu", iskren je Lazaro.

Đubrivo je, kao što znamo, ključni sastojak potreban za rast useva - a nedostaje širom sveta. Globalne cene su takođe otišle u nebesa, delom zbog sukoba Rusije i Ukrajine, mada su problemi krenuli od perioda korone i poremećaja u lancima snabdevanja.

- Kupovao sam đubrivo za oko 25 dolara po vreći od 50 kg 2019. godine - priseća se Afrikanac, a sada ista količina, dodaje, košta duplo više. "Za mene je to izuzetno skupo".

Količina đubriva dostupnog u svetu skoro se prepolovila, dok su se troškovi nekih vrsta skoro utrostručili u poslednjih 12 meseci, prema podacima Ujedinjenih nacija, piše BBC. To ima direktan efekat u zemljama poput Tanzanije, gde farmeri zavise od uvezenog đubriva.

- Na kraju sam kupio đubrivo od lokalnog proizvođača, ali ipak moram da ga naručim mesecima ranije zbog nestašice - napominje ovaj farmer.

Kriza dodatno podstiče strah od nestašice hrane. Afrika – koja već koristi najmanju količinu đubriva po hektaru na svetu – pod velikim je rizikom. Nedostatak ponude će neizbežno uticati na prinose useva, posebno za pšenicu koja zahteva mnogo đubriva, a neophodna je za ishranu miliona stanovnika.

Procena je da će proizvodnja žitarica u 2022. godini pasti na oko 38 miliona tona, u odnosu na više od 45 miliona tona iz prethodne godine. Tanzanija se, kao i mnoge druge afričke zemlje, oslanja na đubrivo iz Rusije i Kine - dva vodeća svetska proizvođača.

Rusija, koja je pod zapadnim sankcijama, proizvodi velike količine potaše, amonijaka i uree. Ovo su tri ključna sastojka potrebna za pravljenje hemijskog đubriva. Pomogli su da se podstakne Zelena revolucija u poljoprivredi 1960-ih, koja je utrostručila globalnu proizvodnju žitarica i pomogla da se nahrane milioni ljudi.

Treba reći i da Rusija izvozi oko 20% svetskih azotnih đubriva, a u kombinaciji sa svojim sankcionisanim saveznikom Belorusijom - to čini 40% svetskog izvezenog kalijuma, prema podacima Rabobanke.

Cena đubriva je već bila visoka nakon ekonomskih posledica pandemije kovida-19, a sada su sankcije Rusiji i Belorusiji, zajedno sa kontrolom izvoza u Kini, pogoršale situaciju. Kriza je nemilosrdna prema mnogim afričkim zemljama, koje su u velikoj meri zavisne od inostranog uvoza. Stoga, potražnja za lokalno proizvedenim đubrivom raste.

(Telegraf Biznis)