Mladen živi kao car od uzgajanja ovog povrća: Po hektaru zarađuje 17.000 evra, a ovo je njegov RECEPT ZA USPEH

Dolaskom maja, bašte širom Srbije i regiona počinju da se pretvaraju u zelene oaze, a jedno povrće gotovo uvek zauzima počasno mesto – paradajz. Bilo da se koristi za salatu, sos ili zimnicu, ova biljka je nezaobilazna u svakom domaćinstvu. Ipak, pitanje koje mnogi postavljaju glasi: kako izvući maksimum iz svake sadnice?

Odgovor leži u tri ključne stvari: kvalitetnom rasadu, pravilnoj sadnji i pravovremenoj nezi.

Teme za vas

Sve počinje od zdravog rasada

Prvi korak ka bogatom rodu počinje izborom rasada. Birajte snažne i zdrave biljke sa kratkim, ali čvrstim stablom i dobro razvijenim korenom. Idealno je da biljka ima 6 do 8 bočnih listova. Takav rasad obećava jak rast i dobar prinos.

Paradajz razvija dubok koren, pa je priprema zemljišta izuzetno važna. Preporučuje se duboko oranje – čak do 40 cm, uz temeljno đubrenje.

Foto: Shutterstock/Goskova Tatiana

Razmak je važan

Pre sadnje, obavezno obeležite redove. Idealna udaljenost između redova je oko 90 cm, dok bi razmak između biljaka unutar reda trebalo da bude oko 50 cm. To omogućava bolju prozračnost i lakše kretanje.

Vreme sadnje takođe igra ključnu ulogu – najpovoljnije je tokom prvih deset dana maja, kada su temperature stabilnije. Ako postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, sadite ranije, ali biljke obavezno zaštitite.

Sadnicu treba zasaditi dovoljno duboko – do prvih listova, kako bi se zaštitio koren i podstakao dalji razvoj, prenosi Dnevno.hr.

Paradajz će vam biti zahvalan

Odmah pri sadnji preporučuje se postavljanje potpore – mali kolac koji kasnije može da se zameni višim. Ako to ostavite za kasnije, rizikujete da oštetite koren kada biljka već krene da raste.

Malo više pažnje na početku može doneti veliku razliku kasnije. Paradajz će vam biti zahvalan.

Zarada koja se isplati

Ukoliko nemate plastenik, uzgojem paradajza na otvorenom možete očekivati zaradu od 5.000 do 20.000 evra po hektaru, nakon svih troškova. U plastenicima su prinosi znatno veći, ali su i ulaganja visoka – često i preko 100.000 evra, naročito za grejane objekte.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Zbog takvih brojki, nije čudo što je proizvodnja paradajza porasla za čak 74%.

Mladenov recept za uspeh

Jedan od onih koji uspešno živi od paradajza je Mladen Zadravec, potpredsednik udruženja “Črleno srce”. Prošle godine, uzgajao je paradajz na skoro 2 hektara i ostvario prosečan prinos od 100 tona po hektaru. Kako kaže, bruto zarada mu je bila oko 17.000 evra po hektaru.

“Dakle, u dobroj godini, od uzgoja paradajza može lepo da se živi,” rekao je Zadravec u razgovoru za Agroklub.

(Telegraf Biznis)