• 0

Drvo banane u Srbiji više nije raritet: Visoke biljke krase mnoga dvorišta, ali su i zahtevne

Da bi ova tropska biljka rodila potrebno je mnogo više zalivanja nego za ostale biljke u dvorištu, dosta svetlosti i sunčeve toplote

  • 0
banane

Foto: Shutterstock

Dobro je poznato da u Vojvodini rađa svo voće i povrće, a ponajviše višnje, šljive, trešnje i breskve. Dakle, ono tipično za naše podneblje.

Međutim, mnogi sada u svom dvorištu sade i drvo banane, prvenstveno radi ukrasa. Za divno čudo, iako se ubrajaju u tropsku kategoriju, banane poslednjih godina daju plodove i u Vojvodini.

- Nekoliko godina naša banana koja služi kao ukras u dvorištu i rađa plod, naravno ne sazri potpuno jer temperature nisu povoljne, ali ko zna, možda i dočekamo da uberemo zrele banane sa drveta - kažu vlasnici jednog divno uređenog dvorišta.

Bananu su rasadili i sada imaju još tri stabla, a kako piše ozon.rs, u ovom dvorištu uspevaju sve biljke. Pre 15, 20 godina smokva je bila pojam, onda smo se čudili i limunu, a danas je to normalno.

Bananu, ipak, nije lako održavati. Da bi ova tropska biljka rodila potrebno je mnogo više zalivanja nego za ostale biljke u dvorištu, dosta svetlosti i sunčeve toplote. Visoke su, uglavnom jednogodišnje zeljaste biljke, koje svojim izgledom podsećaju na drveće. Imaju široko i veoma dugačko lišće (1,5 m).

Areal banana je rasprostranjenja u tropskim krajevima, dok je domestifikovana banana poreklom iz jugoistočne Azije, čiji je plod ukusan i hranljiv. U Evropu se uvozi iz Srednje Amerike i Zapadnoindijskih ostrva (Antili).

Za pravilan razvoj, banani je potrebna topla i vlažna klima, jer kvalitet ploda zavisi od velike količine vode i visoke temperature. Najbolji rezultati se ostvaruju pri srednjoj godišnjoj temperaturi od 20 stepeni i srednjoj količini padavina od 150-170 mm mesečno.

Mimo toga, banane nemaju specijalne zahteve i u pogledu tipa zemljišta.

Inače, ovaj slučaj iz Sremske Mitrovice nije redak. Banane se godinama sade u Srbiji, ali za sada je ovo samo lepa biljka koja krasi mnoga dvorišta. Teško je da ćemo dočekati da imamo plantaže banana, mada zasad, i ovakav ukras nije na odmet.

Video: Kilogram malina sada košta kao kilogram mesa, a hladnjačari se otimaju za srpsko crveno zlato

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari