"Sve što se ubere, može i da se proda": Otkupna cena 700 dinara, a ulaganja minimalna

Pored maline i kupine, borovnica za našu privredu ima veliki potencijal, koji raste iz godine u godinu. O tome je Telegraf Biznis pisao mnogo puta, a posebno je zanimljivo što i dnevnice za berače intenzivno rastu.

Početkom juna, kada kreće berba kod nas, neki su nudili platu od čak 90.000 dinara za branje borovnica. Pitali smo vas tada u anketu - da li biste "išli u borovnice", a čak 80% vas reklo je "zašto da ne".

Teme za vas

Borovnica je vremenom postala srpsko "plavo zlato", te ne čudi što otkupna cena ove godine ide do 700 dinara/kg. Uz malinu, ova voćka nastavlja da doživljava ekspanziju, te je mnogi nazivaju i - voćkom budućnosti.

Površine pod zasadima "plavog zlata" višestruko su uvećane u našoj zemlji, a pre 40 godina prve veće plantaže borovnica na teritoriji Srbije posađene su na proplancima planine Rudnik.

Jedan od pionira u tom poslu je i Momčilo Paunović, koji je ovo voće posadio pre 16 godina i sada ima površinu od 22 ara.

- Borovnica nije zahtevna biljka. Ono što je neophodan preduslov jeste odgovarajuće kiselo zemljište, sa PH vrednošću od 4,2 do 5,3. Ukoliko to nije u tim vrednostima - sve je uzalud, ne može ništa da se dobije poboljšavanjem. Ove godine svoje zasade nisam ni đubrio, a rod je bio odličan. Fantastično rađa i u sistemu slobodnog uzgoja, daje prinose od čak 16 tona po hektaru - rekao je Momčilo za RINU.

U Srbiji se borovnica uzgaja na skoro 2.000 hektara, a sve su brojniji oni koji odluče da je zasade, upravo zbog mogućnosti dobre zarade. Otkupna cena borovnice je, godinama unazad, dosta veća u odnosu na cene drugog voća.

- Prošle godine sam je prodavao za 600 dinara po kilogramu, a ove sezone njena cena je 700. Sve što se ubere, može i da se proda kad je u pitanju borovnica. Prethodnih godina sve je išlo za izvoz, a sada je i naše domaće tržište izuzetno isplativo. Moje borovnice neretko spakujem i šaljem poštom na kućnu adresu - kaže ovaj voćar sa Rudnika.

Dodaje da je borovnicu najbolje prodati kao konzumnu voćku, ali on se odlučio i da je prerađuje tako da su u njegovom domaćinstvu svetlo dana ugledali sokovi, džemovi, vino od borovnice.

Sve to, takođe, nađe svoj put do kupaca.

(Telegraf Biznis)