"Manji rod znači i veću potražnju": Srpska šljiva prve klase se izvozi, ostale se koriste za džem ili rakiju

Srbija je među vodećim zemljama kada je reč o proizvodnji šljive, zajedno sa Kinom i Rumunijom. A, među najpoznatijim su svakako šljivici na teritoriji grada Čačka jer je pod ovim voćem zasađeno na stotine hektara.

Veselin Vujović iz sela Lipnica ističe da uprkos suši i lošim vremenskim uslovima ovogodišnji rod je solidan.

Teme za vas

"Voće prve klase se izvozi za Evropu, a ono lošijeg kvaliteta ide u prerađivačku industriju, u džem ili rakiju. Rod je dobrog kvaliteta i kvantiteta, tako da nema bojazni za srpsku šljivu. Potražnja je velika, ali moraju da se ispoštuju strogi kriterijumi inostranog tržišta", priča Veselin.

Ove godine dnevnica branja šljiva veća je nego prethodnih godina, međutim, uprkos tome, u nekim mestima primetan je manjak radne snage što proizvođačima tog voća stvara probleme.

Sezona branja šljiva u čačanskom kraju se završava, a berači su ove sezone mogli dnevno da zarade 4000 dinara, što je za 1000 više nego prošle godine.

"Ove godine nismo imali problem sa radnom snagom, berača je bilo dovoljno u svim šljivicima i na plantažama, koji se prostiru na oko 20 hektara. Dobri berači su jako važan deo celokupnog procesa, stoga radnike uvek obezbedimo na vreme", rekao je Veselinović.

Veoma rane i pozne sorte šljive imaju veću cenu. Sorta čačanka rana dostiže znatno veću cenu od sorti poput stenleja i čačanske lepotice, a ujedno je i manje zastupljena.

"Proizvođači koji gaje najranije i najpoznije sorte postižu višu cenu od onih koji su se opredelili da u svojim voćnjacima imaju stenlej i čačansku rodnu. Ujedno, manji rod znači i veća potražnja”, kaže Nebojša Milošević, naučni saradnik čačanskog Instituta za voćarstvo.

(Telegraf Biznis/RINA)