Puše se lampeci u okolini Čačka: Mileta godinama pravi ljutu rakiju, to je porodična tradicija

Šljive su ove godine dobro rodile, a ono što nije opredeljeno za prodaju, po starom, dobrom običaju će završiti u kazanima za rakiju.

Umeće pravljenja ljute kapljice u Šumadiji se decenijama prenosi sa kolena na koleno, a dok je sa ocem i dedom kao dečak pekao rakiju, Mileta je veoma dobro ispekao i zanat. Sa prvim jesenjim danima u njihovom domaćinstvu kreće zagrevanje kazana.

Teme za vas

- Prvi korak je da šljiva odstoji 21 dan, nakon čega sledi pečenje rakije. Pored tihe vatre, mora se odvojiti prvenac, da ona ne bi bila kisela ili gorka - objašnjava Mojićević.

Ipak, u njegovom lampeku ne krčka se samo šljiva, već i kajsija.

- Rakija ne treba da se zadrži u grlu, već posle minut dva da se oseti u želucu, i da greje. Kada je sipate u čašicu, kapljice na njoj moraju da se zadrže, jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je ona kvalitetna - kaže Mileta, i odgovara na pitanje šta ako se pretera?

- Rakija ne miruje u buretu, a pogotovo u stomaku, ali ova naša nije agresivna, neće da se svađa, tako da pevajte i igrajte.

Potvrda da je rakija porodice Mojićević vrhunskog kvaliteta jesu i brojne nagrade: dve zlatne i jedna srebrna medalja za kvalitet.

Pečenje rakije nekad zna da potraje ne samo satima, već i danima. Mojićevići su i za to pronašli rešenje. "Vatra se ne gasi, a i krevet smo pored kazana postavili, pa ko malo više degustira, ima gde i da prilegne", zaključuje Mileta.

(Telegraf Biznis/Rina)