Prestonica heljde u Zapadnoj Srbiji, na hiljadu metara nadmorske visine: Ispunjavaju sve kriterijume za izvoz

Zlatar poslednjih godina postaje sve atraktivnija turistička lokacija, nadaleko su poznati sir i krompir iz ovog kraja, ali ova planina ima veliki potencijal i za uzgoj organiskih žitarica poput heljde, raži, spelte, raži, ova i golozrnog ječma. Analize koje su prethodnih nekoliko godina obavili ovlašćeni instituti za prehrambenu tehnologiju pokazuju da je heljda proizvedena u novovaroškom kraju organskog porekla i da crno zrno zadovoljava sve propisane kriterijume, pa bi lako mogla i u izvoz.

- Prednost ovoga kraja je što se velika prostranstva mogu odmah koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na proizvodnju na ekološkim osnovama - kaže agronom Jekoslav Purić za RINU.

Teme za vas

Upravo zbog toga zlatarski kraj se može nazvati prestonicom heljde u zapadnoj Srbiji. U tome prednjače sela Radijevići i susedni Komarani, gde se na desetinama hektara plodnog zemljišta gaji i dalje na organski način ova žitarica. Bez bilo kakve primene zaštitnih hemijskih sredstava, na preko hiljadu metara nadmorske visine, gde vlada surova klima, jedino je i moguća njena intezivna proizvodnja.

- Pre dve i po decenije kada sam počinjao sa proizvodnjom, pod heljdom je bilo oko dva hektara, da bi 2004. godine sa zasejanih 4,5 hektara zvanično bio najveći proizvođač ove žitarice u Srbiji. Poslednjih nekoliko godina heljdu sejem na preko 20 hektara, a na približno istoj površini gajim i speltu. U pitanju je čisto organska proizvodnja - dodaje Purić.

Proizvodnji heljde, pored Purića, vratili su se i drugi u planinskim predelima novovaroškog kraja, pa se njenim uzgojom, uglavnom na usitnjenim parcelama bavi stotinjak poljoprivrednika na padinama Murtenice, Javora i Bosanja. Poznavaoci smatraju heljdu nezamenljivom među zdravim namernicama. Popularna je kao zdrava hrana zbog visokog udela proteina, a mnogi je smtaraju i prirodnim lekom za kojim vlada velika potražnja.

- Srbija uvozi velike količine heljde jer domaća proizvodnja ne može da podmiri sve potrebe. A ne bi moralo da bude tako baš zbog njene široke primene i sigurnog plasmana - navodi Purić.

Ove jeseni prinosi heljde kreću se oko 1,5 tona zrna po hektaru. Uprkos tome, što su prinosi generalno niski poljoprivrednici kažu da je isplativa za sadnju jer se slabiji rod nadomešćuje dobrom cenom brašna.

Ako je verovati legendama koje se prepričavaju u novovaroškom kraju, heljda je pre desetak vekova, čudnim putevima iz Azije stigla na ove prostore i od tada se, kako tvrde žitelji sela podno Zlatara, u načinu njenog uzgoja gotovo ništa nije promenilo do danas.

(Telegraf Biznis)