Umesto ljute prepečenice, Dejan u kazanu sprema džin: Kleka cenjena među beračima

Kad se pomene čuveno piće džin prva asocijacija svakako je Engleska i u prvi mah reklo bi se da Srbija nema nikakve veze sa tim. Međutim, velika greška. Ono što džin izdvaja od ostalih pića i razlikuje, pre svega od votke, jeste - kleka, a za jednu od najboljih u svetu važi ona koja se može pronaći u našoj zemlji.

Zato nije ni čudo što se svake jeseni širom Srbije rastrče berači ovih magičnih bobica i tako ostvare odličnu zaradu.

Teme za vas

- Od kleke smo uvek lepo zarađivali, decu školovali, kućili kuće i koliko god da naberemo znamo da nam ostaje čist novac jer ništa nismo uložili u gajenje ove biljke. Otkupna cena poprilično varira, prošle godine je samo odjednom sa 400 pala na 280 dinara. Ove godine situacija je dosta drugačija, rod je umanjen za nekih 80 odsto jer je bilo loše oprašivanje, rodilo je samo oko 20 odsto. Stoga je potražnja velika, a ponuda mala - pričaju meštani Negbine nadomak Nove Varoši, koji decenijama idu u pohod na lekovite plave bobice.

- Otkupna cena se sada kreće i do 600 dinara, 650 na veliko - dodaju.

Na rod ove biljke utiče mnogo faktora jer je divlja i teško se kontroliše. Otkupna cena varira od kvaliteta zrna.

Umesto rakije iz kazana - džin od srpske kleke

Radi velike potražnje pokušana je planska sadnja, ali bez uspeha.

Svaka bobica je bitna, a razlikuju se po svojoj teksturi i boji. Otkupljuje se kao plod-bobica koji se trijerisanjem i kalibriranjem pakuje u PVC vreće i mahom izvozi na tržišta EU.

Za pravljenje džina koristi se nus ostatak kleke - komina. Tome nisu odoleli ni Srbi, pa je iz Dejanovog kazana, takođe u selu Negbine, umesto rakije poteklo piće tipično za Englesku.

- Džin koji mi proizvodimo je izazvao posebnu pažnju kod ljudi jer kao osnovu nosi voćnu rakiju i kleku. Za proizvodnju je potrebno 16 sastojaka, od čega pet čine osnovu, a ostalih jedanaest daju dodatnu aromu i po tome se dobija prepoznatljiv ukus suvog džina - otkriva Dejan tradicionalnu recepturu džina.

- Sve se macerira u rakiji u strogo kontrolisanim uslovima. Proces traje dve nedelje, a nekada i do mesec dana, zavisno od inteziteta aromatičih supstanci. Po završenoj maceraciji alkolol se “prepeče”u kazanu. Svaki sastojak ima tačnu gramažu i ne sme se uvećati ili smanjiti – dodaje.

Osim u prozvodnji ovog pića kleka se pokazala kao izuzetno tražena i korisna u farmakologiji i hemijskoj industriji.

Od nje se prave etirična ulja, kreme i parfemi.

Sušena bobica kleke se cikliranjem (mlevenjem) koristi u mesnoj industriji kao aditiv u suho - mesnatim proizvodima, dalje se sitnim pakovanjima kupuje u trgovini, a domaćinstva je kupuju za dodatke kuvanih jela, poput kupusa ili sarme.

(Telegraf Biznis/Rina)