Najbolje slatko od višanja u Srbiji prave vredne "Crnobarke": Postoji li neki tajni recept?

Zvanično, najukusnije slatko od višanja u Srbiji prave domaćice iz Crne Bare u Mačvi.

Na nedavno završenom 16. Sajmu etno-hrane i pića u Beogradu, Udruženju žena"Crnobarke" dodeljeno je specijalno priznanje za ovaj proizvod.

Teme za vas

- Sajam je bio veliki, sa dosta izlagača i nagrada u takvoj konkurenciji nas je iskreno obradovala. Slatko je pripremljeno od sitnih domaćih višanja po receptu koje su članice našeg udruženja zapamtile od svojih baka i majki - kaže predsednica udruženja Vesna Jurišić.

Tajni u pripremanju ovog slatko-kiselog delikatesa - nema.

Svaka domaćica zna da je potrebno kilogram voća, kilogram šećera i 200 mililitara vode. Čini se jednostavno i da bi svako mogao da napravi šampionsko slatko.

"Crnobarkama" je bilo i malo teže bilo da naprave najbolje slatko jer su ga kuvale na "Smedervcu" i na drva, i morale su da vode računa o "jačini vatre", što je mnogo lakše kada se priprema na električnom šporetu.

Ali, u svaku teglu slatka od višanja koje su pripremile iskusne domaćice iz Crne Bare upakovano je i njihovo umeće koje je presudilo da sajamski žiri dodeli specijalnu nagradu.

- U šerpu sipamo šećer i vodu i kada počne da peni dodaju se višnje. Kuva se na laganoj vatri do određene gustine. Ne meša se tokom kuvanja da se višnje ne raspadnu, već se šerpa lagano protresa. Najteže je da se postigne gustina tako da budu sjedinjeno voće i sok. Ne sme da se ušećeri ili bude preterano gusto, a ni da ostane retko kao kompot - objašnjava Vesna.

Osim nagrađenog slatka od višanja, vredne domaćice iz Crne Bare pripremale su i slatka od ruža, drenjina, dunja, jagoda i kupina, sokove, sirupe i džemove, kao i brojne slane i kisele proizvode od neprskanog povrća koje su proizvele u svojim baštama.

Svoje đakonije sa etiketom zdrave hrane prodaju na sajmovima, festivalima i turističkim manifestacijama i tako obezbeđuju novac za rad udruženja.

Osim po gastronomskom umeću, 14 žena iz Udruženja "Crnobarke" poznato je i po rukotvorinama koje zimi, uz razgovor i pesmu, pletu, vezu, tkaju i štrikaju u svojim prostorijama. Ponose se narodnom nošnjom iz Mačve koju rado nose članovi folklornih ansamabala.

(Telegraf Biznis)