• 1

Rekordne izvozne cene šećera: Proverali smo koliko koštaju "alternative" i da li su zaista zdravije po vas?

, Telegraf Biznis

Ostaje da se vidi kakva će nadalje biti situacija u celom svetu, ali i EU, koja je naše najznačajnije tržište

  • 1
kokosov šećer

Foto: Shutterstock

Šećer je jedna od najčešće upotrebljavanih namirnica na svetu, i to specijalno onaj od šećerne repe. Osim što važi za najrasprostranjeniji i najjeftiniji, klasični beli šećer ujedno prati i epitet da je najnezdraviji.

Kilogram belog šećera sada košta, u proseku, 115 dinara, a pamtimo dane kada je bio mnogo jeftiniji. Nedavno smo pisali i da je beli šećer u Austriji poskupeo čak 60 odsto, dok je početkom novembra određena maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera, koja ne sme prelaziti 104,54 dinara.

Kada je reč o kokosovom šećeru, svega 100 grama ove namirnice iz organskog uzgoja košta 160 dinara, dok se 400 grama može naći za 600 dinara. Sve u svemu, daleko skuplja opcija od "bele varijante".

Brezin šećer od 300 grama košta blizu 700 dinara.

U svakom slučaju, retko koje domaćinstvo se odriče šećera, i on se uglavnom kupuje "u zalihama", tako da ga uvek bude kod kuće. U prilog tome govore i najnoviji podaci vezani za rekordne izvozne cene šećera.

Naime, od prošlogodišnjeg roda šećerne repe u Srbiji - očekuje se da će biti proizvedeno oko 260.000 tona šećera. Prelazne zalihe nastaviće da budu na visokom nivou, što znači da će zasad obezbediti "višak šećera" za izvoz.

Osim toga, treba istaći da su prema prvim procenama prinosi repe bili za oko trećinu manji u odnosu na desetogodišnji prosek, te da su inputi kontinuirano rasli, ali će lanjska sezona, ipak, biti upamćena po dobrom za proizvođače.

Prema analizi Agropresa, u sezoni 2021/2022. izvozne cene belog šećera bile su u porastu: najniža cena je evidentirana u oktobru 2021. – 490 evra po toni, a najviša cena je zabeležena u septembru 2022. – 938 evra.

Ostaje da se vidi kakva će nadalje biti situacija u celom svetu, ali i EU, koja je naše najznačajnije tržište. Očekuje se da će Unija u narednim mesecima finalizirati Sporazum o slobodnoj trgovini (FTA) sa jednim od najvećih neto izvoznika šećera na svetu, a to je Australija.

Za obe strane, dodaje se u analizi, šećer je okarakterisan kao "osetljiv proizvod", o kojem se još nije razgovaralo. Inače, upućeni znaju da se Australija uporno zalaže za veći pristup evropskom tržištu šećera, iako je dosta dalja od Evrope, a dosta bliža istočnoj Aziji - gde je takođe deficit.

Londonske štangle, londoneri, kolač

Foto: Shutterstock

Vrede li "alternative"?

Na globalnom tržištu danas možemo naći raznorazne šećere, zaslađivače, "zamene" za beli šećer, koje se navode kao zdravije i pogodnije. Ipak, krajnji rezultat je najčešće taj da su kupci "pretrpani" informacijama (često pogrešnim), a zarad "vođenja računa o zdravlju i figuri" - spremni su da plate papreno za određene "alternative", misleći da tako čine dobro za sebe.

Koliko ima istine u tome? 

U prodavnicama gde se može kupiti zdrava hrana, mimo meda, nailazimo na brojne zaslađivače koje u poslednje vreme neretko prate brojne kontroverze, ali i na opcije kao što su brezin ili kokosov šećer. Tu je i dobri, stari smeđi šečer, kao i šećer iz šećerne trske.

Dodatni "bonus" za potrošače je ako još i piše da je slatkiš nastao iz organske proizvodnje i da je veganski. Ipak, to sve može biti tačno, ali ne nužno značiti da je određeni slatkiš - zaista zdraviji od onog sa belim šećerom.

Svakako, bitno je pomenuti i glikemijski indeks, koji - što je niži - to je bolji po vas, ali koji opet ne znači da je jedan šećer bitno bolji od drugog.

foto Pixabay

Foto: Pixabay

Da bismo razrešili ove i druge dileme, pitamo Maju Petrović, autora knjige "Gurmanske veze" i bloga "Vitki gurman", u čemu je tačno razlika između ovih šećera?

- Šećer je šećer, u suštini. Ako osoba nema višak kilograma niti stanje organizma kojem šećer smeta, povremeni klasičan desert ne može naškoditi - priča nam Maja i dodaje:

- S druge strane, ne postoje zdravi slatkiši. Postoje prirodniji, bez aditiva, bez dodatog industrijskog šećera, ali zdrav ne postoji jer uvek uključuje šećer i mast, a ta kombinacija ne postoji nigde u prirodi.

Kako stoje stvari sa voćem?

Recimo, urme su sve češće sastavni deo brojnih poslastica, ali - samo zato što je reč o voću, ne znači da smete da preterate.

- Urma je oko 75% šećer, kokosov šećer je veoma ukusan i ima neke tragove minerala i nešto malo vlakana, ali je takođe šećer. Tako da, uzimati mnogo skuplje slatkiše, vodeći se geslom Ovo je sad zdravije - pogrešno je. Nije zdravije, već prirodnije. Proizvod zaista može biti organski, veganski, ali i dalje imati šećer koji je to isto - saharoza - objašnjava Maja dalje za Telegraf Biznis i ističe da veoma važnu stvar:

- Za nekoga ko ima insulinsku rezistenciju, takvi slatkiši koji slove za "zdravije", jednako su loši. Oni samo mogu biti "bolji izbor" za nekoga ko je fit i nema tu vrstu zdravstvenih problema.

Ni u voću, generalno, ne treba preterivati ali možete biti bezbrižniji.

- Voće u startu ima vlakna koja usporavaju apsorpciju šećera, imaju vitamine i minerale, i oni su svakako ultimativni slatkiš, ali opet, u organičenim količinama. Voće svakako ni ne stavljam u ovaj "koš" sa ostalim šećerima. Inače, bobičasto voće ima najmanje šećera - zaključuje Maja.

Video: Čokoladna krofna ide u zaborav: Oko 110 evra vam treba da doživite zlaćanu eksploziju u ustima

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mirjana

    10. januar 2023 | 01:11

    Pa kod nas je za godini dana poskupeo 120% a mi se bavimo kolko je poskupio u Austriji. Dali je ovo uvod u novo poskupljenje?

    0
    0

    Podelite komentar