Najgori ptičji grip u istoriji SAD: Pogađa živinu, divlje ptice, pa čak i medvede

Foto: Shutterstock

I dalje traje najgora zabeležena epidemija ptičjeg gripa u SAD, koja preti da se protegne na drugu godinu, dok zemlja uporno pokušava da obuzda virus koji je već izazvao skok cena hrane usled nedostatka jaja.

Isto je i u Evropi.

Teme za vas

Skoro 58 miliona ptica iz komercijalnih i dvorišnih jata uništeno je u SAD od prošlog februara, prema podacima Službe za inspekciju zdravlja životinja i bilja američkog Ministarstva poljoprivrede.

Stručnjaci kažu da je virus, poznat kao visokopatogena ptičja influenca ili HPAI, bilo teško obuzdati jer se čini da je sada rasprostranjeniji kod divljih ptica nego tokom prethodnih izbijanja. I dok je rizik od prenošenja virusa na ljude i dalje nizak, naučnici kažu da će zajednice osećati posledice ovako ozbiljne i dugotrajne epidemije u narednim mesecima.

Prema pisanju nbcnews.com, ovo je do sada najveća vanredna situacija sa životinjama sa kojom se Amerika suočila. Više od 40 miliona kokošaka nosilja ubijeno je samo u SAD, zbog čega je cena jaja širom zemlje naglo porasla.

Mesecima ranije, epidemija ptičjeg gripa podigla je cenu ćurećeg mesa na rekordno visok nivo, a u posebnom problemu su komercijalne farme živine, koje sada moraju da uklone uginule ptice, dezinfikuju svoj objekat i nabave novu živinu. To je proces koji traje nekoliko meseci.

Napori za sprečavanje širenja infekcije u komercijalnim i dvorišnim jatima su u toku, ali usporavanje izbijanja HPAI virusa je izazov, jer se čini da je "dobio uporište" i među vrstama divljih ptica. Dok ove ptice migriraju, prelazeći kontinente i okeane, mogu nositi virus sa sobom.

Tako se HPAI može širiti od Azije preko Evrope do Severne Amerike — širom sveta, navodi se dalje u tekstu. Živina se može zaraziti direktnim izlaganjem divljim pticama, ali veće su šanse od fekalnih materija koje zagađuju tlo oko farmi ili dvorišta. Jednom kada se to dogodi, čitava jata obično treba da se odstrele.

Dodatni problem je što se virus prenosi veoma, veoma brzo unutar jata, pa čak iako se ne ispostavi da su neke ptice obolele - uginuće veoma brzo. Najbolji način da se zaustavi širenje bolesti jeste eliminacija svih ptica koje su u bliskom kontaktu sa zaraženim pticama.

Ono što je svakako pohvalno jeste da su monitoring i prevencija ptičjeg gripa poboljšani od poslednje velike epidemije 2015. godine. Tada je, podseća se, u SAD za samo pola godine ubijeno oko 50 miliona ptica. Ali, kao što je pomenuto, prevalencija virusa u divljini predstavlja nove izazove za njegovo suzbijanje.

Mnoge ptice selice nisu obolele od ptičijeg gripa, što znači da se ne može ući u trag tome koliko je virus zaista rasprostranjen u divljini, dok lokalni vremenski uslovi takođe utiču na njegovo brže širenje.

Sunce, na primer, može prirodno dezinfikovati površine, dok tmurni dani pomažu virusnim česticama da prežive na površinama kontaminiranim zaraženim ptičjim izmetom.

(Telegraf Biznis)