Skoro polovina meda uvezenog u EU je lažna, analize gore nego pre: Kako da prepoznate prevaru?

 
Čitanje: oko 2 min.
  • 2

Najnovija analiza Evropske komisije pokazala je da je skoro polovina meda koji se uvozi u Evropsku uniju lažan, odnosno da u svom sastavu ima veliku količinu sirupa.

Ti nalazi su znatno veći u odnosu na prošlu godinu, pokazala je analiza.

Kako se navodi, EU ne proizvodi dovoljnu količinu meda da zadovolji sopstveno tržište i uvozi oko 40 odsto iz trećih zemalja, što je dovelo do toga da se evropski proizvođači bore sa sve većim uvozom po niskim cenama, posebno iz Kine.

Analiza je pokazala da je 46 odsto od 320 uzoraka uvezenog meda, nasumično uzetih između novembra 2021. i februara 2022. i analiziranih "verovatno falsifikovano".

Iako je metoda testiranja bila nedovoljna da se utvrdi falsifikovanje, ona daje ideju da su uzorci "sumnjivi da budu falsifikovani" i da zato nisu u skladu sa Direktivom EU o medu.

Med prirodno sadrži šećere i prema pravilima EU o tom pitanju, mora da ostane čist, što znači da ne mogu da mu se dodaju sastojci. Falsifikovanje nastaje kada se sastojci kao što su voda ili jeftini šećerni sirupi veštački dodaju da bi se povećala zapremina meda.

Iako se rizik po ljudsko zdravlje smatra malim, takve prakse prevare potrošača ugrožavaju proizvođače iz EU, koji se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom proizvoda koji sadrže nedozvoljene, jeftine sastojke.

Najveći broj sumnjivih pošiljki potiče iz Kine (74 odsto), ali je med koji potiče iz Turske imao najveći relativni udeo sumnjivih uzoraka (93 odsto). U međuvremenu, med uvezen iz Velike Britanije imao je još veću stopu sumnji (100 odsto), za koju su istraživači rekli da je verovatno rezultat meda proizvedenog u drugim zemljama i dalje mešanog u Velikoj Britaniji pre nego što je ponovo izvezen u EU.

Zbog svega toga evropski proizvođači meda apelovali su da se uspostavi hitan akcioni plan za spas sektora, ukazujući na pad proizvodnje širom EU i porast jeftinog uvoza. "EU je uvoznik meda jer je unutrašnja potražnja veća od naše domaće proizvodnje. Važno je da ostanemo na oprezu protiv bilo kakve zloupotrebe", rekao je Vile Itala, generalni direktor OLAF-a.

Reagujući na nalaze, udruženje poljoprivrednika EU COPA-COGECA pozvalo je donosioce odluka u EU da "reaguju kako bi izbegli uništavanje profesije", i da bi to moglo da dovede do značajnog pada broja pčela na kontinentu. Analizu meda uradio je DG Sante Evropske komisije, zajedno sa nacionalnim vlastima 18 zemalja koje su deo Mreže EU za prevare u hrani, Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara (OLAF) i Evropskim Zajedničkim istraživačkim centrom Komisije (JRC).

Video: Pčela influenserka apelovala na upotrebu pesticida: Proglašene smo najvažnijim bićima na planeti!

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • FANTOM(68)

    24. mart 2023 | 16:02

    Za Srbiju nije potreban uvoz meda. Čak šta više ima ga za izvoz. Bio sam u Lukovskoj banji sedam dana turistički i kupio sam pet kilograma šumskog meda i dva kilograma livadskog. Šumski med pčele prave od smole borovine gustog sadržaja tamne boje i sa vrlo malo slasti. Kupujte direktno od poznatih pčelara i zaboravite pijace i prodavnice. Šumski med sam plaćao 1400 dinara a livadski 1250 dinara. Tamo ne možete da kupite med od lipe, bagrema ili suncokreta jer pondeblje ne pogoduje ovim kulturama. Ali zato ima slatko od šumskih jagoda, sirće od divljih jabuka, čajevi direktno sa padina Kopaonika koje domaće stanovništvo sakuplja kao i slatko od malina i kupina u šumskom medu a ima i vina od maline, kupine, kruške i drena.

  • q

    24. mart 2023 | 16:50

    Odakle njima med

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>