Paprika "slatka kao duša" raste u manastiru Sveti Prohor: Ovde se tri monaha bave organskom proizvodnjom

Foto: Telegraf/S.T.

Na oko dva hektara imanja manastira Prohor Pčinjski, uzgaja se organsko povrće, kako za potrebe ove svetinje, tako i za još mnoge crkve i manastire u Eparhiji vranjskoj.

Na njivi pored Pčinje dominira ogroman plastenik, gde uspeva paprika izuzetnog kvaliteta. Prvi plodovi stižu već u kasno proleće, a u plasteniku je naročito živo sada, u vreme spremanja zimnice.

Teme za vas

Iguman manastira Svetog Prohora arhimandrit Metodije Marković, kaže da se na imanju proizvodi mnogo povrća, gotovo sve što na ovom podneblju uspeva.

- Povrće gajimo prvenstveno za svoje potrebe, jedan deo preradimo u zimnicu, nešto i prodamo, a mnogo toga i poklonimo. Ove godine paprika je izuzetnog kvaliteta, ona uglavnom i de u ajvar, ali nešto se i suši.

Imamo povrće iz plastenika, ali i na otvorenom. Ono što je najbitnije, sve je to organska proizvodnja. Iako su njive uz samu reku, bašte navodnjavamo vodom iz bušotina. Imamo četri pomoćna radnika, a u svemu učestuju i monasi - kaže iguman Metodije.

Paprika iz plastenika, koja je proteklih dana ubrana, ostavlja utisak zdravog ploda, kako mirisom, tako ukusom i celokupnim izgledom. Nema manjeg ploda od pivske flaše.

Oni zeleni će narednih dana ići u turšiju i druge zimnice. Manastir je ranije, kada je bratstvo bilo mnogo brojnije, imao i svoje štale sa kravama, ali danas toga nema, jer ovde ima svega tri monaha.

Njima u pomoć dolaze i vernici sa svih strana, ali za održavanje jednog od najvećih imanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, treba mnogo više ljudi.

Manastir, pored povrća, ima i zasade voća, pčelinjak, prepelice, proizvode i pečurke. Ustupili su zemlju na kojoj se povrće proizvodi, Poljoprivrednoj zadruzi Prohorovo, koja se nalazi u susednom selu Klenike.

Ono što još izdvaja ovaj prostor je to što je dolina Pčinje jedino zaštićeno dobro koje je pod upravom Srpske pravoslavne crkve, tačnije Eparhije vranjske.

Manastir Svetog Prohora Pčinjskog podigao je vizantijski car Roman IV Diogen koji je vladao od 1069. do 1071. godine. Posvetio ga je prepodobnom ocu Prohoru. Manastir je u 14. veku obnovio srpski kralj Milutin.

Danas predstavlja najveću svetinju Južne Srbije, koja je sa Dolinom Pčinje tokom godine mesto gde dolaze brojni posetioci, ne samo iz Srbije već i iz drugih pravoslanih zemalja.

(Telegraf Biznis/S.T.)