Savoljub proizveo džinovski krompir stare sorte: Teži 4 kilograma i 305 grama

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Dr Milanče Mitovski

    20. oktobar 2023 | 15:59

    КРОМПИРОВ РЕКОРД! Најзад и наша пољопривреда обори рекорд. Наиме, Славољуб Спасов из Владиочиног Хана у својој башти са супругом у својој башти извадили кромпир масе 4.305 грама. С обзиром да наши увозе кромпир, а наши пољопривредници не знају шта да раде са ископаним кромпиром са наших њива, потрудила се природа да науди трговцима са рекордном масом једног кромпира. Од кромпира нађеног у Хану може да се припреми два пута јело од тог кромпира, чиме ће се уштедети на отпад, мање се добија коре, а више јестиве масе и мање се утроши рад на припреми. Овај кромпир даје наду пољопривредницима да и они остају као произвођачи искључиво домаћег производа, а не у фабрикама немачким, кинеским, јапанским код нас по туђој технологији и улагањима страним и нашим, а много њих су затворене без знања ΛV, који их углавно свечано пушта у рад.