Po njima je Leskovac dobio ime, vrede kao "suvo zlato": Ponos juga Srbije, a ovo su cene
Nema dvorišta ili okućnice danas u leskovačkom kraju, a da pored jabuke, kruške i šljive nema bar jednu sadnicu oraha ili lešnika
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Leskovčanka
Grad Leskovac nije po leski dobilo ime, već su Turci gradu dali naziv najbližeg brda, a to brdo su zvali hisar, što na turskom znači brdo. Meni još nije jasno zašto i posle više od celig veka ljudi ne vrate naziv brdu već ga i dalje zovu Hisar po turski. Što nije vraćeno ime grada i što su ostavili da se zove Leskovac, to donekle razumem, ali da je brdo i dalje hisar, to već ne. Živim u Leskovcu i što se samog grada tiče retko koja kuća ima u dvorištu i jabuku, i krušku, i šljivu, i lešnik. Možda u okolnim selima svaka kuća ima lešnik ali u gradu ne.