Kako će blaga zima uticati na poljoprivredne useve? Saveti kako da na vreme zaštitite seme od mraza

Ilustracija: Telegraf/Pixabay/Tanjug/Dušan Aničić

Natprosečne temperature za ovo doba godine idu u prilog tome da ćemo i ovu Novu godinu "dočekati u plusu", a odgovor na pitanje ,,kako bi blaga zima mogla da utiče na poljoprivredne useve", potražili smo od našeg meteorologa Đorđa Đurića.

Ove jeseni pisali smo o rodu jagoda na njivi Dražena Peurače, ali i o cvetanju trešnji kod domaćina Milana Karapandžića u Kragujevcu. Priroda se menja, dolazi do ranijeg rađanja, a sve to jasno pokreće pitanje ,,koliko će voće i povrće'' biti otporno kada prvi, pravi minus dođe.

Teme za vas

- Kada je reč o ovoj zimi, vidimo da će godina na odlasku biti jedna od najtoplijih. Desile su se velike oscilacije vremena, imali smo prethodnu zimu koja je bila vrlo blaga. Dešavalo se da se cvetanje javlja ranije, da u januaru već cvetaju voćke što je sa prvim pravim snegom u aprilu dovodilo do velike štete. I to ne zbog niskih temperatura, već zbog težine snega - priča Đurić za Telegraf Biznis.

- Imali smo, kao redovnu pojavu kasnije mrazeve od kraja marta, pa i do sredine maja. To zna da nanese veliku štetu tamo gde vegetacija nije mirovala - dodaje Đurić.

Prema njegovim rečima, svedočimo jednoj od najtoplijih jeseni ikada, dok je oktobar bio najtopliji u istoriji merenja u Beogradu.

- Nije reč o stepen, dva iznad proseka, već je u nekim predelima išla temperatura i iznad 5. Interesantno je da smo u delovima Srbije zabeležili po prvi put i tropsku noć, odnosno da temperatura u toku noći nije opala iznad 20 stepeni - pojašnjava Telegrafov meteorolog.

Prema nekim proračunima, blage temperature će se nastaviti barem do prve polovine zime, što može dovesti do buđenja vegetacije, i samim tim do velike štete na poljoprivrednim usevima kasnije.

- To je sve češći slučaj u poslednjih 10-15 godina, krajem decembra smo imali cvetanje jabuka, kajsija, čak je negde i u oktobru po drugi put procvetala jabuka, došla je maltene do samog ploda, što je posle dovelo do velikih šteta u martu, aprilu kao i u maju - priča Đurić i pojašnjava da je to izazvano zbog velikih oscilacija, dok kada se uzme srednji prosek, dobije se normalna situacija.

- Sada na neki način sve miruje, imali smo 26 stepeni, ako potraje jedan-dva dana, ali kada bismo imali u kontinuitetu dane onda bi nastao problem.

Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Kako da se pripremite za prvi mraz?

Kako Đurić objašnjava, priprema za mraz najviše zavise od finansija, ali ako je već došlo do buđenja vegetacije -  to je neminovnost.

Postoji više načina da zaštite vaše seme, a ovo su neka od najrasprostranjenijih: mešanjem vazduha, zadimljavanjem ili orošavanjem.

- Recimo u Zapadnoj Evropi se najviše koriste baklje koje greju biljku, recimo to se kod vinove loze pogotovo koristi. Bogate zemlje koriste mešanje vazduha.

- Temperatura ja najniža pri tlu i često se desi da rod ostane na većim visinama, dok na nižim visinama dođe do potpunog oštećenja. To je često slučaj krajem zime i tokom leta, najniža temperatura bude oko 5 centimetara od tla - priča Đurić i dodaje kao meru zaštite - orošavanje, način za sprečavanje daljeg pada temperatura.

- Jako je rano sada za te mere, ali se primenjuju u martu, često u aprilu a ako se nastavi ovakvo vreme, vinova loza će krenuti već u februaru - dodaje Đurić.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

"Jedno veliko toplotno ostrvo"

Najugroženiji su beogradski region i Vojvodina. Kako Đurić navodi, Beograd sam po sebi predstavlja jedno veliko, toplotno ostrvo.

- Obod Beograda je značajno topliji od unutrašnjosti Srbije. U Grockoj, Mladenovcu i Staroj Pazovi kreće bar 15 dana ranije vegetacija, u odnosu na ruralnija područja.

Navodi da je pšenica kod nas najugroženija, i da bi joj pogodovalo da što pre padne sneg.

- Kako bi ono što je već niklo bilo zaštićeno od niskih temperatura i da bi se izbegla velika šteta kada nastupi suvi mraz - zaključuje Đurić za Telegaf Biznis.

(Telegraf Biznis)