Koliko smo izvezli voća i povrća u 2023? Mnogo smo izgubili na ruskom tržištu, a ovo je naša "zlatna koka"

Ilustracija: Pixabay

Direktor Projekta Velika mala privreda (USAID) Aleksandar Pavlović predstavio je danas tržišne i izvozne rezultate za prošlu godinu u sektoru voća i povrća na petom po redu Agro Belgrade sajmu, koji se održava do subote. Istakao je da je godina iza nas bila interesantna, kao i da je "nećemo nazvati teškom, ali da svakako nije bila uspešna kao 2022. godina". Značajni pad izvoza na rusko tržište ostaje centralna tema onoga što nam se desilo u prethodnoj godini, koji je praktično uticao na ceo sektor voća.

- Celokupan agrar je pao za nekih 200 miliona evra u izvozu, a on ima jako bitnu ulogu generalno u izvozu iz Srbije, još uvek je negde na dvadesetak posto, s tim što smo 2023. pali na 16 posto. Taj gubitak od 200 miliona evra najviše se oseti u sektoru voća i povrća. Gubitak u tom sektoru je blizu nekih 100 miliona i skoro celokupan taj gubitak je nažalost u sektoru voća - pojasnio je Pavlović.

"Nije nešto na šta smo navikli"

Kada je reč o sektoru jabuka, Pavlović vidi da je izvoz na malo više od 80 miliona.

Teme za vas

- To je nešto na šta nismo navikli i cene koje su u u proseku ostale na otprilike 0,74-0,75, što je sasvim pristojno. Zašto jabuka kreira problem? Kao što možete da vidite, već prošle godine je taj izvoz bio preko 100 miliona. Znači, mi smo samo na jabuci izgubili 20 miliona ove godine. I uglavnom smo izgubili na svim tržištima, ali naravno na tržištu Rusije najviše. Ako pogledate 68 miliona, to je istina, na šta nismo navikli - pojašnjava Pavlović i dodaje da smo navikli da izvozimo 150.000 tona, dok je taj broj u 2023. godini pao na 100.000 tona, te da bi to trebalo da nas zabrine.

- Uglavnom voćnjaci koji se bave modernom proizvodnjom, koji imaju klupske sorte, uspevaju da se probijaju na tržišta. Oni koji su i dalje u ekstenzivnoj proizvodnji, koji se bave starim sortama, uglavnom ajdarom, imaju sve više i više problema. Opet sam pomenuo, cene na tržištima opstaju sasvim solidno.

Pojašnjava da je najveći problem u tome što je naše ključno tržište, odnosno Rusija, palo dramatično.

- Mi smo izgubili u zadnjih pet godina otprilike polovinu tržišta jabuke u Rusiji. Što se tiče i po kvantitetu, ono što je najbitnije, a naravno i po cenama - priča Pavlović i pojašnjava da je jako teško zameniti to tržište.

- Videli ste da je tržište Saudijske Arabije u osetnom porastu zadnje dve godine. Diversifikacija tržišta je velika. Registrujemo i Veliku Britaniju, uglavnom je tu Bliski istok. Isto u Indiji se pričalo dosta, ali ta količina robe koja odlazi u Indiju je zaista mala. Tako da, diversifikacija tržišta ostaje za sada problem broj jedan za sektor jabuka. I naravno očekivanje šta će se desiti sa tržištem u Rusiji.

Foto: Rina

Slična situacija i u sektoru koštičavog voća

- Nažalost, količina robe koja je izvezena u 2023. je dramatično manja nego u prethodnih pet godina. Mi smo izvezli neke 42-3 hiljade tona, to je nezabeleženo do sada. Šta je razlog toga, debatovaćemo danas, pričaćemo o tome i na panelu, da li je u pitanju cena robe koja opet putuje na daleko tržište, zato što vidite ovo su cene, opet vidite da tu nema bitnih razlika, cene opstaju na istom nivou, čak i malo rastu. Ali opet dolazimo do tržišta Rusije, koja je bila velika destinacija za koštičavo voće, koje smo izgubili na još dramatičniji način od jabuke - priča Pavlović.

Pojašnjava da je naš udeo tu sa nekih 60% pao na 14% u izvozu.

- Kako to zameniti, da li se uopšte može zameniti, to je veliko pitanje. Šta je razlog toga, naravno, rat. Isto tako vrednost, koštičavog voća koja nije visoka, troškovi transporta su skočili jako. Inspekcije su pojačane u poslednje dve godine, čitate vesti. Tako da je tu, verovatno, gomila stavki koje bi trebalo obraditi i naći razlog 'zašto se ovo dešava'?".

Borovnica ima malo "optimističniju prognozu"

Malo optimističnije vesti su u sektoru borovnice, koja je opet jako aktuelna poslednjih 5 godina i nastavlja da raste, priča Pavlović.

- Mada je 2023. ako pitate uzgajivače, bila malo teža godina. Mi smo izvezli naš maksimum, opet postavili novi rekord, preko 33 miliona. Tonaža opet rekord i cena koja je prosečna i dalje. Onih pet godina što je plaćeno, plaća se i dalje. Što se tiče izvoza, kao što možete videti, u prošloj godini je bilo 27 miliona, ove godine 33 miliona, i nastavlja da raste.

Takođe, navodi da se tokom prošle godine Holandija kompletno vratila i opet postala glavno izvozno tržište za nas.

- To se vidi naravno i po tonažama. Mi smo izvezli 5.000 tona 2022. i već smo na 6.000 tona u 2023. To će verovatno nastaviti da raste, mada je intenzitet podizanja voća neverovatno malo smanjen.

- Generalno, cene, kao što možete videti u poslednjih 5 godina, nisu se mnogo promenile. Oni koji su imali izvoz nastavljaju da izvoze. Kao što sam rekao, Holandija se vratila ove godine i zamenila rusko tržište kao apsolutno dominantna destinacija za borovnice. A nažalost, problem sa ruskim tržištima je zahvatio i borovnicu - dodaje Pavlović, naglašavajući da je izvoz u Rusiji bio samo na 11 odsto.

-  I videćemo kako će to izgledati sledeće godine.

Foto: Marko Jovanović

Šta je bilo sa sektorom zamrznutih malina?

U pitanju je sektor koji je bio najproblematičniji u 2023. godini, navodi stručnjak.

- To je sektor koji je bio apsolutni superstar u zadnje dve godine, 2021. i 2022. zbog kovida, zbog orijentacije ka zdravoj hrani, zbog prekida dobavljačkih lanaca globalno, mi smo doživeli totalni bum, 2022. posebno, naravno rekao bih i da je posebna bila i 2021.  godina, ali 2022. je jako bitna zato što je količinski tada izvezeno najmanje robe u bližoj istoriji Srbije.

Možete zamisliti cene po kilogramu robe u tom trenutku. Naravno, to je bio uvod i u masovnu kupovinu po jako visokim cenama u 2023. i kada dolazi do kraha tržišta i naše male hladnjače ostaju zarobljene sa robom koja je jako skupa, na tržištu se dešava slom cene - pojašnjava Pavlović.

Ipak, kaže da rezultati tokom prošle godine nisu tako loši, odnosno da je više reč o povratku u realnost nego gubitak tržišta.

- 360 miliona u poređenju sa izvozom pre 2020. godine, pre kovida, to je zapravo osetan skok. Tako da ovaj performans je još uvek dobar. Problem je što je naša tonaža opet na 88.000. tona i to jasno pokazuje da mi polako gubimo, koji smo nekad imali na tržištu koji je uvek bio preko 100 hiljada tona.

Ipak Pavlović pojašnjava da je ono što je kreiralo problem većini u 2023. nažalost nije samo visoka cena u otkupu, već je i ogroman pad cena u zadnja četiri kvartala na globalnom tržištu.

- Dakle, nije samo na otkupu u Srbiji, već se jednostavno desila savršena oluja, pad potrošnje u Evropi, konflikt u Ukrajini naravno, gde ukrajinski proizvod ima prioritet na tržištu i gde se plasira po jako niskim cenama, gde  jednostavno naša roba sa ovom cenom nije konkurentna - priča Pavlović na Agro sajmu.

- Kao što možete videti, ovaj rat je ostavio ogromne posledice na našem tržištu i ne trebamo očekivati da će se nešto menjati u 2024 - dodaje.

Povrće manje pogođeno

- Šta se tiče povrća, tu je situacija mnogo stabilnija i mnogo bolja i takva je već zadnjih pet godina. Posebno sektor svežeg povrća koji polako dolazi do 140 miliona i gde je diversifikacija tržišta ogromna. Roba se plasira svuda, tako da nismo u opasnosti, recimo kao što smo zavisili od tržišta Rusije, za određene kulture. Sve je manje više stabilno osim zamrznutog povrća - priča Pavlović.

"Zlatna koka" su kornišoni.

- Ima elemenata koji rastu neverovatnom brzinom. A to je, recimo, sektor kornišona, ali ne prodaja svežih kornišona koja je stabilna na 9, 10 miliona. Mi smo sad, u zadnjih pet godina, napravili ozbiljni iskorak i u izvozu gotovih proizvoda.

- Dakle, kisele robe, već upakovane, koje ide iz Srbije na tržišta Evropske unije. To je već došlo do nekih 10 miliona i ako vidite kakav je to rast u zadnjih pet godina, to je neverovatan segment koji u čitavom sektoru najbrže raste. Naravno, nisu to neke cifre koje će dramatično uticati na naš totalni izvoz, ali mi smo otišli sa 2,5 miliona na blizu 10 miliona za samo pet godina i to nastavlja da raste - pojašnjava.

Čips ogroman izvozni artikal

Tu su i drugi dragulji, recimo čips koji je postao ogroman izvozni artikal u Srbiji.

- Znamo da su problemi sa krompirom prisutni, krompir je ogroman uvozni artikal za Srbiju i prerada je na jako niskom nivou, ali čips je u zadnjih pet godina opet odmakao neverovatno. Mi smo prošle godine bili na 40 miliona, pola toga je otišlo u CEFTU, posebno u Bosnu i Hercegovinu. Neverovatna je potražnja za pomfritom, kod nas se pomfrit ne proizvodi u velikim količinama, ali i eto, taj segment krompirske proizvodnje koji je vezan za poljoprivrdu ima neverovatan potencijal i raste jako, jako brzo - zakjučio je Pavlović.

(Telegraf Biznis)