Stručnjak objašnjava zašto je podbacilo crveno zlato, a lider smo u proizvodnji: "Oni su glavni krivci"

Nakon 2021. godine koja je za srpsku malinu bila rekordna, započeo je trend pada izvoza crvenog zlata. On je zabeležen i u tonaži, ali i u deviznoj vrednosti tokom 2022. i 2023. godine. Pema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa vrednošću od oko 280 milona evra, izvoz 2023. godine bio je za trećinu manji nego 2021. godine. U istom periodu, pao je i uvoz tog voća u Srbiju, u kom prednjači malina proizvedena u Bosni i Hercegovini.

Stručanjak za voćarstvo, dr Aleksandar Leposavić, ističe da je više razloga za ovakvo stanje kada je u pitanju srpska malina.

- S jedne strane, tu su nerealni zahtevi proizvodača, a sa druge neznanje i nepoznavanje stanja tržista od strane otkupljivača i izvoznika. Veliki problem je i istupanje pojedinih, a vrlo često i samozvanih predstavnika jedne ili druge strane, proizvođača ili izvoznika. Oni su u velikoj meri doprineli sveukupnoj konfuziji i znatno uticali na poziciju Srbije kao svetskog lidera u proizvodnji najkvalitetnije maline na svetu - istakao je Leposavić.

Velike štete zbog ovakvog stanja trpe i proizvođači, a mnogima od njih malinarstvo je i vodeći izvor prihoda. Nezadovoljni otkupnom cenom koju im nude hladanjačari, voćari se neretko odlučuju i na proteste tokom sezone berbe.

- Sve ovo deluje veoma destimulišuće na malinare, zbog činjenice da su proizvođači u velikoj meri nezadovoljni prošlogodišnjom sezonom, a ima i onih koji nisu naplatili svoju robu još od 2022. godine - ističe Leposavić.

Otkupna cena maline je prošle godine bila niska, tako da se već postavlja pitanje kakvo ćemo stanje imati ove godine.

Osim za svežom, opala je potražnja i za srpskom zamrznutom malinom. Pad tražnje za tom robom je sve više neujednačen i kreće se od 10 procenata u Francuskoj, do čak 40 odsto u Nemačkoj, što su dva najveća tržišta za zamrznutu srpsku malinu.

(Telegraf Biznis/Rina)