Kovačević: "Rezultati popisa predstavljaju realno stanje poljoprivrede"

Rezultati popisa ukazaju na dugo prisutan trend pada broja poljoprivrednih gazdinstava i ukupne raspoložive poljoprivredne površine, kao i pad radne snage u ovoj oblasti

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Слађана Точиловац Шаљић

    30. januar 2024 | 15:22

    Браво! Србија на основу Пописа пољопривреде 2023 може још јасније да приступи креирању аграрне политике, измени закона и прописа, да планира сарадњу са партнерима у ЕУ и свету. Учествује у пројектима и користи финансијска средства. Зато је сваки попис важан, а када се он спроведе по врхунским стандардима, када је технолошки на највишем могућем нивоу, то је онда база података која је неизмерно важна за будућност. А Република Србија је управо то и спровела на такав начин. Уз помоћ такве базе могуће је пројектовати дугорочне планове. Не бише од буџета до буџета, већ на пет, десет и више година. И нарочито је важно ако се узму у обзир и климатске промјене. Обнова плодности земљишта. Споразуми о слободној трговини. И други фактори. Али уз обнову села кроз програме Министарства за бригу о селу моћи ће мултисекторски да се делује. Све у свему, одлично.