Kovačević: "Rezultati popisa predstavljaju realno stanje poljoprivrede"
Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) Miladin Kovačević izjavio je danas da je tokom Popisa poljoprivrede 2023. uspešno primenjena metodologija elektronskih upitnika, kao i da će rezultati popisa biti osnova za kreiranje održive agrarne politike.
- Napravljeno je veliko unapređenje tokom ovog popisa, a to je ono što zovemo uspešna digitalizacija. Primenjena je metodologija elektronskih upitnika i metodologija kontrole u realnom vremenu - rekao je Kovačević na predstavljanju prvih rezultata Popisa poljoprivrede 2023. u RZS. To, kako je naveo, omogućava veću pouzdanost u pogledu obuhvatnosti svih jedinica popisivanja.
- Zahvaljujući digitalizaciji primenjene su specijalne kontrole i sinteze administrativnih izvora, formiranje okvira i izvođenje određenih rezultata- rekao je Kovačević.
Kako je naveo, korištena je metodlogija Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), a popis stanovništva 2022. i popis poljoprivrede 2023. finansirala je Evropska unija sa 55,7 odsto sredstava. Kovačević je istakao da rezultati popisa predstavljaju realno stanje poljoprivrede.
- Značaj rezultata Popisa poljoprivrede 2023. je u tome što se obezbeđuje sveobuhvatni, međunarodno uporedivi, pregled strukturnih karakteristike poljoprivrede, kao i osnov za kreiranje održive agrarne politike - rekao je Kovačević.
On je istakao da rezultati popisa ukazaju na dugo prisutan trend pada broja poljoprivrednih gazdinstava i ukupne raspoložive poljoprivredne površine, kao i pad radne snage u ovoj oblasti.
Pomoćnik direktora RZS Petar Korović izrazio je zahvalnost što su poljoprivrednici, uprkos pojavi svinjske kuge, učestvovali u popisu.
Korović je dodao da je prosečna zarada popisivača bila 58.691 dinara, kao i da je najveću zaradu ostvarila popisivačica iz Moravskog okruga, u iznosu od 415.200 dinara.
Šef Operacije II Delegacije EU u Srbiji Martin Klauke rekao je da je celokupan proces popisa poljoprivrede sproveden u skladu sa standardima FAO organizacije pri UN.
- Moram reći da je ovaj popis jako bitan i za poljoprivredne proizvođače, kako bi znali kakvo je stanje na tržištu i koji su trendovi aktuelni - kazao je Klauke.
Klauke je istakao da je saradnja RZS i EU veoma važna ne samo da bi se sagledali trgovinski tokovi, već i radi same saradnje u oblasti statistike, radi sprovođenja drugih projekata u budućnosti.
U popisu je tokom anketiranja na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra, bilo angažovano 253 opštinskih koordinatora i 2.842 popisivača koji su obišli oko 740.000 poljoprivredenih gazdinstava - porodičnih, gazdinstava pravnih lica i preduzetnika.
Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga unosili su samostalno podatke u veb upitnik, koji je bio dostupan do 1. juna 2023. godine.
Rezultati popisa objavljivaće se sukcesivno, u diseminacionoj bazi na sajtu RZS, u toku ove i naredne godine.
Popis poljoprivrede 2023. je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. i u okviru projekata pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.
(Telegraf Biznis)
Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Слађана Точиловац Шаљић
Браво! Србија на основу Пописа пољопривреде 2023 може још јасније да приступи креирању аграрне политике, измени закона и прописа, да планира сарадњу са партнерима у ЕУ и свету. Учествује у пројектима и користи финансијска средства. Зато је сваки попис важан, а када се он спроведе по врхунским стандардима, када је технолошки на највишем могућем нивоу, то је онда база података која је неизмерно важна за будућност. А Република Србија је управо то и спровела на такав начин. Уз помоћ такве базе могуће је пројектовати дугорочне планове. Не бише од буџета до буџета, већ на пет, десет и више година. И нарочито је важно ако се узму у обзир и климатске промјене. Обнова плодности земљишта. Споразуми о слободној трговини. И други фактори. Али уз обнову села кроз програме Министарства за бригу о селу моћи ће мултисекторски да се делује. Све у свему, одлично.
Podelite komentar