Saška ima 24 godine, a briga o domaćinstvu je njeno ostvarenje snova: "Za nju nema muškog i ženskog posla"

Retkost je da danas da neko radi posao koji iskreno voli. Saški Martinović, koja ima 24 godine i koja je odrasla na selu sreća se osmehnula. Kako kaže, u životu najviše voli životinje, pa je njima posvetila svoju život.

Na imanju svog supruga i njegove porodice sve poslove je preuzela na sebe.

Teme za vas

Vedra i uvek nasmejana, Saška je pravi primer zadovoljne osobe. Ova devojka za koju ne postoji podela na ženske i muške poslove, kaže da je najrećnija osoba kada je na pojati nedaleko od sela sa svojim životinjama prema kojima ljubav datira još iz detinjstva.

Iako se mlada udala, Saški ništa nije teško. Krhka i malena postiže sve. Svaka njena ljubimica ili ljubimac imaju svoje ime. Bik kojeg je nazvala Boško meri tonu i pedeset kilograma i jedan je od Saškinih miljenika.

Prilazi mu bez straha, a životinje je toliko vole da ne zna kojoj bi pre posvetila.

"Imam dosta stoke. Dest bikova, deset krava, veliko stado ovaca, krmače prasilje, prasiće, jariće, od živine sve. I guske i kokoške i uspevam sve da ih podmirim. Pomoć mi pruža svekar Miodrag i suprug Novica kad je slobodan, jer radi kao vozač autobusa, ali uglavnom ja stižem sve", priča ova vredna devojka i nastavlja .

"Podno planina Stol i Deli Jovan, priroda je najlepša i okružena gustim šumama, pa ima dosta šakala, lisica i vukova. Jednom su nam za noć zaklali dvadeset ovaca, ali zato su naš vučjak Meda , šarplaninci i ostali psi čuvari uvek tu i ja se ne plašim"!, priča hrabra Saška.

Pored toga što ustaje u osvit zore i radni dan joj započinje u tri sata nakon ponoći, kada najpre obavi sve poslove oko stoke, nakon muže, ova devojka svakodnevno napravi po četiri kilograma najukusnijeg kravljeg sira kog više nema potrebe da iznosi na pijacu.

Ne može Sašaka da postigne koliko je tražen. Stigne ona i da plete, hekla, prede, veze, ali i da se prijavi za takmičenje kosača, gde među pripadnicama ženskog pola u Istočnoj Srbiji njoj nema ravne.

"Jako je vredno dete. Radi sve. Nema za nju muškog i ženskog posla. Ona se hvata u koštac i sa najlakšim i najtežim fizičkim poslovima. Toliko je uvek raspoložena i vesela nikada je nisam video ljutu ili tužnu, nemam reči za svoju snajku priča", svekar Miodrag.

Svekrva Vojislavka je više u kući jer je i baka kojoj je 94 godina sa njima u domaćinstvu i potpuno joj se posvetila. Ali kako kaže, dobila je najbolju moguću zamenu - snajku koja para vredi.

"Ovakva se devojka jednom rađa. Ona postiže sve da obavi. Ponekad se zabrinem i skrenem joj pažnju da mora malo da uspori i da misli na sebe, da odmara, ali ona toliko voli životinje da su one bukvalno njen život. Stigne i da radi ručni rad i po kući , ja nemam šta da kažem, osim da sam najponosnija svekrava", ističe Vojislavka Martinović

Saška se razlikuje po mnogo  čemu od vojih vršnjakinja. Selo nikada ne bi menjala za gradsku sredinu. Nju ne zanimaju šminka i izlasci po kafićima niti bi želela da ode na more, koje nikada nije videla.

To bi joj bila najveća muka, a ne odmor jer nebi imala mira misleći o svojim živitinjama.

Ona kaže da najbolje odmara kada je uz njih. Jedina želja koju ima u ovom trenutku je da se ostvari kao majka,  ali i da dobije još jednu štalu kako bi proširila svoj stočni fond i svoje životinjsko carstvo. Pored postojećih, želja joj je da se uz životnije koje ima nađe i jedan konj.

(Telegraf.rs/Milica Ristić)