Da li će veštačka inteligencija uništiti ili spasiti srpskog seljaka XXI veka?

Foto: Shutterstock

Veštačka inteligencija: Ove dve reči sve češće kod jednih bude strah, a kod drugih - osmeh. Novinski stupci puni su tekstova o primeni veštačke inteligencije; na društvenim mrežama - sve više teorija zavere kako ćemo postati robovi "nove pošasti", koja će nas "ostaviti bez poslova", "porobiti", "izgladneti".

Uistinu - mnogo poslova će nestati. Ali - nastaće novi. I moraćemo da se prilagodimo. Kao što se ljudski rod do sada mnogo puta prilagođavao u periodima koji su poznati kao - industrijske revolucije. A mi smo upravo u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Teme za vas

Onoj - u kojoj primena veštačke inteligencije može da se proširi na sva polja. A naročito - poljoprivredu. Da li možete da zamislite srpskog seljaka kako kamerom svog mobilnog telefona slika nepoznatog insekta na stabljici kukuruza u njegovoj njivi i onda postavi pitanje kako da se bori protiv nove napasti? To je već odavno - realnost.

Baš kao što je realnost da je AI (artificial intelligence) odavno došla (barem u nekim segmentima) i u srpska sela.

Seljak budućnosti

Zašto je, uopšte, bitno uvesti AI na selo u našoj zemlji? Pre svega zato što srpska sela imaju iste probleme koji muče i - verovali ili ne - američke farmere: Potražnja za proizvodima je sve veća, proizvodnja je sve skuplja (zbog energenata, ali i drugih faktora koji utiču na formiranje krajnje cene određene poljoprivredne kulture), a radne snage je sve manje i - sve je starija. Naše selo, doduše, ima još jedan problem: zemljište je usitnjeno u pojedinim slučajevima gotovo do apsurda.

Foto: Shutterstock

Pre četiri godine, kada je najavljen projekat CERES (po rimskoj boginji zaštitnici poljoprivrednika), govorilo se da će srpski seljaci "u budućnosti moći da "povećaju prinose, smanje ili izbegnu štetu, procene rizike, isplaniraju proizvodnju…" I činilo se da je realizacija projekta - na dohvat ruke. Međutim, već dve godine nema nikakve informacije o statusu i novim rezultatima primene ovog projekta.

Zbog toga je primena veštačke inteligencije u jednom drugom segmentu poljoprivrede - mnogo "opipljivija". Čačanski Institut za voćarstvo (poznat po nebrojenim visoko-kvalitetnim sadnicama) i Institut za veštačku inteligenciju patentirali su  uređaj za senzornu kontrolu procesa alkoholne fermentacije. Uređaj je namenjen prvenstveno velikim proizvođačima alkoholnih pića. Dakle - nema brige za srpsku rakiju.

Srpski poljoprivrednici, voćari, ratari, nisu, ipak, okrenuti samo ka primeni AI u pravljenju rakije: Na "Google Store"-u može se preuzeti aplikacija koja je plod domaće pameti - AgroSens, koju je razvio novosadski institut Biosens. Zahvaljujući ovoj aplikaciji korisnik ima mogućnost kontinuiranog nadgledanja svojih parcela na osnovu satelitskih snimaka i preciznih meteoroloških merenja, kao i vođenje dnevnika polja, preporuke za pametno đubrenje, mogućnost preciznijeg skeniranja parcele dronom, i još mnoge druge mogućnosti.

Foto: Shutterstock

Iskustva preko okeana 

Veštačka inteligencija u poljoprivredi SAD nije više nikakva novina: početni koraci napravljeni su pre dve decenije, ali je u poslednje dve godine brzina primenjivanja novih rešenja i novih dostignuća - postala neverovatna. To i ne treba da čudi, s obirom na to da Amerikanci sve gledaju kroz profit, a početkom 2022. su ustanovili da je AI primenjena na ovaj ili onaj način u 87 % kompanija koje se bave poljoprivredom u Sjedinjenim Državama.

SAD su treći svetski poljoprivredni proizvođač (iza Kine i Indije). Jedan od najvećih problema preko okeana je starenje. Prosečna starost farmera sada je 60 godina. Čovek u tim godinama više nije u stanju da radi onako se radi na selu - od jutra do sutra - i da bude efikasan sve vreme.

Američko selo (baš kao ni srpsko) se ne obnavlja: Mladi ne žele da rade na zemlji i uzgajaju kulture, niti žele da se bave stočarstvom. Oni žele (baš kao i u Srbiji) da na lakši način zarade novac za život (da li vam je sada jasnija ona poslovica "Nema 'leba bez motike"?) Na njihovo mesto dolaze stranci (Meksikanci, emigranti iz centralne i Južne Amerike), što opet, poskupljuje proizvodnju.

Rešenje za taj problem (bar u Americi, sa gledišta krupnog kapitala) je potpuno jasno i jednostavno: robotizacija radne snage. Kada se bavite krupnom poljoprivrednom proizvodnjom - na više od 50 hektara - onda je to i jedino logično rešenje koje može pojeftiniti proizvod - hranu.

Foto: Shutterstock

Klima sve diktira

Ako se uspe u nastojanju da se usvoji AI na gotovo dva miliona američkih farmi, implikacije za ostatak sveta mogu biti značajne. To je posebno slučaj s obzirom na to da broj usta koje treba hraniti širom sveta raste, a klimatske promene prete ekosistemima poljoprivrede nekih od najvećih proizvođača na svetu - uključujući same SAD, koji su prošle godine izvezli više od 100 milijardi dolara vrednih proizvoda u Kinu, Meksiko, Kanadu i Evropu, navodi BBC.

Postoje i roboti koji mogu obavljati automatizovane zadatke sortiranja koji su ranije zahtevali ljudski vid. Na primer, neke farme koriste AI tehnologiju za sortiranje krompira, tražeći specifične defekte. Drugi koriste AI poboljšane kultivatore za sadnju semena i uklanjanje korova sa polja, što efikasno može zameniti desetine radnika.

Korišćenje AI-a za smanjenje količine resursa, ali i poboljšanje prinosa useva, deo je šire strategije koju stručnjaci nazivaju „precizna poljoprivreda“, koja pomaže u smanjenju rasipanja resursa.

Da li će u skorije vreme srpsko selo postati korisnik precizne poljoprivrede? Ko zna: sa nama se zaista - ništa nikad ne može predvideti.

(Telegraf Biznis)