O Stefanu iz Čačka mnogi pisali pre par godina: Kupio livadu, posadio šumu, a sad se vide i prvi plodovi truda

Pre nekoliko godina cela Srbija pričala je o mladom entuzijasti iz Čačka, Stefanu Drljači, koji je sa bratom na obroncima Ovčara u selu Dučalovići kod Lučana samoinicijativno zasadio čitavu šumu od 70 ari. Ljubav i kako kaže dug prema prirodi, podstakle su ga na podvig da počne da stvara fabriku kiseonika na padinama Ovčara. Ono što je veoma važno jeste da on nije odustao, sa istom ljubavlju i žarom pazi na šumu svetsku, a našu iako živi u Beogradu. Polako, ali sigurno rastu gorostasi koji će ostati budućim pokolenjima.

- Pre desetak godina sam čuo da se prodaje ova livada, kupio sam je bez neke jasne ideje šta raditi sa njom, nego, eto naslanja se na naš plac, pa da se proširimo i ubrzo sam dobio ideju da bi bilo dobro da tu bude jedna šuma. Prilikom sadnje gledali smo da što gušće sadimo, kako bi drveće išlo u vis i na neki način da mi njima postavimo tu utakicu, pa dalje neka se oni sami takmiče između sebe i da opstanu najjača i najbolja stabla - rekao je Stefan za RINU.

Teme za vas

Na nekadašnjoj livadi koja sada ima već ozbiljne obrise šume sa više od 15 vrsta lišćara i četinara i više od 600 sadnica, ovaj momak je mislio na sve i ništa nije prepustio slučaju.

- Zbog važnosti biodiverziteta da što više vrsta ovde posadimo, opet gledajući da to budu vrste koje inače rastu kod nas, kako ne bismo uveli neke vrste koje mogu da naštete eko sistemu. Zato, kada negde otputujem, umesto onih magnetića za frižider, ja donesem neki žir, kesten od kojih naparavim sadnicu i posadim u ovoj šumi, pa naj taj način to drvo me uvek asocira na neko putovanje - pojasnio je Stefan.

Pored blagodeti koje priroda pruža, on je mislio i na lepotu krajolika kojoj je njegova šuma samo dobrinela.

- Ono što me najviše privuklo da baš ovu livadu kupim je taj pogled koji se pruža sa nje, taj ovčarski amfiteatar, Kablar, nekako sam oduvek ovde voleo da dolazim i pre nego što je bila šuma. I sada, takođe, volim ovde da sedim i posmatram kako će sve to jednog dana izgledati, kada ovde poraste prava i velika šuma” rekao je.

Mešovita šuma na proplanku podno Ovčara je njegov doprinos prirodi, a istovremeno zadužbina potomcima i putnicima namernicima.

- Ako uzemo samo činjenicu da će sutra to neko drvo pružiti hlad i predah mojim unucima ili bilo kome ko ovuda naiđe, ja samtram da sam uradio dobru stvar - zaključuje Stefan.

I na kraju, može se konstatovati da su šume važne za čoveka, za državu, za čitav svet, ali su najvažnije za naša pluća i naše srce i da svi treba da razmišljamo o Stefanovoj misiji.

(Telegraf Biznis/Rina)