Vreme čitanja: oko 2 min.
Šta bi Srbija bez šljive? Tradicionalna sorta pred nestajenjem zbog klimatskih promena i bolesti
Vreme čitanja: oko 2 min.
Stručnjak za voćarstvo otkriva koje voće je još ugroženo, a koje doživljava novu slavu
Klimatske promene imaju sve veći uticaj i na srpsku poljoprivredu. Neretko možemo čuti da je voće procvetalo kad mu vreme nije, mahom u kasnu jesen, da su u Šumadiji rodile banane, ili da je suša već treću godinu za redom uništila prinose u voćnjacima. Mnogi naučnici smatraju da su baš klimatske promene razlog što su pojedine stare sorte voća na putu ka nestajanju ili su potpuno nestale sa nekog područja.
- Prva asocijacija kada se priča o nestajanju, to je svima dobro poznata sorta šljive madžarka ili požegača, ali ne samo zbog klimatskih promena, nego i zbog određenih bolesti šarke šljive virusnog oboljenja. Sigurno da klimatske promene, ne samo da ne pogoduju nama, nego i voću, problem su kod jagodastog voća. Tu imamo značajno smanjenje proizvodnje i kod maline, i kod kupine, borovnice I svog drugog voća, tako da proizvođači i u Srbiji i u svetu iznalaze razne načine za prevazilaženje tih sve ekstremnijih pojava - rekao je za RINU dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije iz čačanskog Instituta za voćarstvo.
Leposavić je voćarima savetovao da ove jeseni nastave da sade tradicionalne sorte.
Teme za vas
Dragan iz Ribnice svoj rod poklanja komšijama: U njegovoj bašti uspevaju sorte voća iz dalekih krajeva
Tomislav napravio eko oazu u srcu Mljeta: Pravi vino i maslinovo ulje a u poslu mu pomaže jedan Nepalac
- Vrlo često mi postavljaju ta pitanja, s obzirom na veoma visoke temperature u našem kraju, ali i u celoj Srbiji imamo pojavu da smokva lepo rađa. Ljudi su u dilemi i pitaju se, da li treba da sadimo smokve i to neko južno voće, naš savet iz Instituta za voćarstvo je svakako da radimo i sadimo ono što su naši stari. Znači, šljive, jabuke, trešnje, višnje i da se to voće samo malo modifikuje i da se po mogućstvu obezebedi voda za zalivanje. Sve češće se naši proizvođači odlučuju za postavljanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu - pojasnio je on.
Kada je u pitanju najprofitabilnije voće, dr Leposavić je naglasio da su ove godine voćari imali dosta dobrih rezultata sa višnjom, s obzirom na sveukupnu situaciju na svetskom tržištu malina, kraljica srpskih voćnjaka je ono što treba saditi i gajiti.
- Vredi pokušati da se revitalizuju prilično zapušteni zasadi, isto tako, malo veći problem je kod jabuke, ali šljiva je, kao nacionalna voćna vrsta preporuka za sadnju našim voćarima - zaključio je dr Leposavić.
(Telegraf Biznis/RINA)
Video: Najmlađi preduzetnik na svetu: Ima 13 godina, a već sam zarađuje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Zadužili se i napravili svadbu od skoro 60 hiljada evra: Od gostiju dobili sitniš, pa otkazali medeni mesec
Plodovi ove biljke beru se decenijama: Lako se gaji, a može neprestano da vam donosi zaradu
Ko želi da razvije biznis na selu dobija 10.000 evra od države: Proveravali smo koji poslovi najbolje "prolaze"
Nnnnn
KAD ste kod sljive. Ja kupila pre mesec I vise dana one male sitne sljive, bas su sitne I slatke I prosto crne koliko su tamne boje. Odvojila sam semenke I stavila u vodu u nadi da ce da proklijaju. Nista se nije desilo ( ne znam nista o poljoprivredi, ne zivim u Srbiji). I pogledam na Google, onda sam semenke prelomila izvadila jezgra Poredjala u mokar papirni ubrus, to zalivam svaki drugi dan I cekam 🤞🤞🤞
Podelite komentar