Dejan iz Srbije uzgaja retku biljku od koje može živeti kao kralj: "Prodaje se za 20 evra po kilogramu"

Pistaći su izuzetno zdrava i ukusna namirnica, bogata proteinima, vlaknima, vitaminima, mineralima i zdravim mastima koje pomažu srcu i smanjuju „loš“ holesterol. Takođe su bogati antioksidansima, podržavaju zdravlje mozga, poboljšavaju probavu i pružaju osećaj sitosti, što ih čini odličnim međuobrokom ili dodatkom jelima. Pistaći su i izvor energije i pomažu u održavanju ravnoteže šećera u krvi.

Uzgoj pistaća u Srbiji

Teme za vas

Iako se prepoznaju kao mediteranski plod, pistaći se mogu uspešno gajiti i u Srbiji. Dejan Jakovljević iz Selišta već pet godina uzgaja sadnice i stabla pistaća. Trenutno poseduje 50 stabala starih četiri godine i oko 200 novih sadnica koje će ostaviti da rađaju.

Jakovljević objašnjava da su pistaći otporna biljka: imaju mirisnu smolu koja odbija insekte i divljač, a zbog dubokog korena dobro podnose sušu. Potrebna je samo osnovna zaštita protiv crne pegavosti u drugoj polovini leta, dok navodnjavanje nije obavezno. Sadnice se ne smrzavaju, a tokom zime ih nije potrebno štititi da ne bi prerano krenula vegetacija.

Sadnja je najpovoljnija u jesen, kako bi se biljke prilagodile i akumulirale vlagu, dok se žile aktiviraju krajem februara – najkasnije do kraja januara. Prvi plodovi mogu se očekivati nakon tri do četiri godine, a u početku prinos nije visok.

Isplativost i prinos

Ako se uzme u obzir cena pistaća i prosečan prinos od 15 kg po stablu u desetoj godini, uzgoj može biti vrlo isplativ. U Hrvatskoj se kilogram pistaća prodaje od 20 evra naviše. Pistaći dugo žive – iranske sorte i do 100 godina, dok kalifornijske sorte traju oko 35 godina.

Idealni uslovi za uzgoj

Pistaći potiču iz Irana i otporn su plod, podnose temperature od -25 do +50 °C, ali im je potrebno puno sunca za fotosintezu i sazrevanje plodova. Mogu rasti na gotovo svim tipovima tla, ali tlo mora biti propusno. Sadnja se obavlja na razmaku 4,5×6 ili 5×5 m, a stabla rastu do oko 6 m, veličinom slična kajsiji ili šljivi.

Dejan Jakovljević uzgaja sorte Aegina, Kerman i Peters. Aegina je grčka sorta pogodna za primorje, Kerman je iranska sorta otporna na kontinentalnu klimu i čini oko 70% svetskih zasada, dok Peters služi kao oprašivač i ne daje plodove. Muške sadnice se raspoređuju u radijusu od 30 m da oprašuju plodonosna stabla.

U Srbiji, sadnice stare 12 godina daju preko 15 kg plodova, dok u Turskoj, u punoj snazi od oko 20 godina, prinos može biti oko 25 kg po stablu.

Tržište i interes

Najveći interes za pistaće dolazi od malih proizvođača i ljubitelja egzotičnih biljaka. Sadnice se najčešće kupuju za dvorišta i manje površine, a cena im je između 15 i 20 evra, u zavisnosti od klase.

(Telegraf Biznis/eupravozato)