"Izaberite isključivo zdrave životinje": Zavod za javno zdravlje uputio hitan apel za klanje kurbana!

Zavod za javno zdravlje Kantona Sarajevo uputio je apel građanima da obred klanja kurbana obavljaju odgovorno i u skladu sa važećim veterinarskim, sanitarnim i komunalnim propisima, uz primenu preporučenih higijenskih mera i pravilno zbrinjavanje otpada, kako bi se potencijalni javnozdravstveni i ekološki rizici sveli na najmanju moguću meru i kako bi predstojeći Kurban-bajram protekao bezbedno za pojedinca, porodicu i zajednicu.

Visoke temperature vazduha, neadekvatna obrada i čuvanje mesa, kao i nepravilno odlaganje kurbanskih ostataka mogu predstavljati ozbiljan javnozdravstveni rizik tokom Kurban-bajrama, upozoravaju iz Zavoda za javno zdravlje Kantona Sarajevo, uz poziv građanima da obred klanja kurbana obavljaju odgovorno i bezbedno.

Teme za vas

Uvažavajući značaj i svrhu obreda klanja kurbana za vernike, Zavod je, povodom predstojećeg praznika, uputio zdravstvene preporuke građanima sa ciljem očuvanja zdravlja ljudi, zaštite potrošača i životne sredine, kao i obezbeđivanja odgovarajućih sanitarno-higijenskih i veterinarskih uslova tokom pripreme i podele kurbanskog mesa.

Izbor životinje

Vernici bi trebalo da biraju isključivo zdrave životinje. Životinju koja nije propisno obeležena, nije zdrava ili je lečena lekovima za koje nije istekao period karence - minimalno vreme koje mora da prođe od poslednje primene leka do klanja životinje - nije dozvoljeno zaklati.

Posebno se naglašava da se životinje ne smeju kupovati niti klati bez odgovarajuće veterinarske potvrde o njihovom zdravstvenom stanju, piše Oslobođenje.

Veterinarska potvrda

Dokument kojim se potvrđuje zdravstveno stanje životinje jeste veterinarska potvrda koju izdaje ovlašćena veterinarska stanica ili nadležna veterinarska inspekcija.

Tu potvrdu, na zahtev vlasnika, izdaju ovlašćeni veterinari nadležnih veterinarskih stanica, a njome se potvrđuje:

da u mestu porekla ili boravka životinja nisu utvrđene zarazne bolesti, da su životinje propisno obeležene, da su nad njima sprovedene propisane preventivne i dijagnostičke mere, da nisu lečene ili da je istekao propisani period karence, da nisu tretirane zabranjenim veterinarsko-medicinskim preparatima, i da ne postoje prepreke za njihov promet i klanje.

Potvrda važi deset dana od dana izdavanja, odnosno od dana produženja njene važnosti. Važenje potvrde može se produžiti bez naknade overom veterinara na poleđini dokumenta, pod uslovom da se zdravstveno stanje životinja u međuvremenu nije promenilo.

Sanitarno-higijenski uslovi tokom klanja, obrade i distribucije mesa

Mesto klanja u domaćinstvu treba unapred pripremiti tako da bude čisto i higijenski odgovarajuće. Pribor, oprema i osobe koje učestvuju u procesu takođe moraju ispunjavati osnovne higijenske uslove.

Osobe koje imaju simptome respiratorne infekcije ili gastrointestinalne tegobe, poput proliva, mučnine ili povraćanja, ne bi trebalo da učestvuju u klanju, obradi i distribuciji mesa.

Klanje bi trebalo da obavlja osoba osposobljena za taj postupak, vodeći računa da ne dođe do kontaminacije trupa i mesa. Nakon obrade trupa i izdvajanja jestivih delova, meso je potrebno što pre rashladiti.

S obzirom na to da Kurban-bajram i ove godine dolazi u periodu visokih temperatura, koje pogoduju brzom razmnožavanju mikroorganizama, meso treba što pre premestiti u rashlađen prostor i zaštititi od insekata i drugih štetočina.

Meso ne bi trebalo ostavljati na sobnoj temperaturi duže nego što je neophodno za obradu i podelu. Tokom obrade i pripreme mesa za distribuciju potrebno je dosledno primenjivati higijenske mere kako bi se sprečila kontaminacija i pojava bolesti koje se prenose hranom.

Posebnu pažnju treba posvetiti temeljnom pranju ruku sapunom i vodom pre i tokom rukovanja mesom, održavanju higijene pribora, radnih površina i ambalaže, kao i sprečavanju unakrsne kontaminacije između sirovog mesa i drugih namirnica.

Preporuka je da se meso prvo ohladi na temperaturu do 4 stepena Celzijusa, a tek potom pakuje za distribuciju. U suprotnom, zbog toplote mesa i zatvorene ambalaže može doći do ubrzanog razvoja mikroorganizama i promena boje, mirisa i ukusa mesa, što može dovesti do njegove zdravstvene neispravnosti.

Transport i distribucija mesa takođe predstavljaju potencijalne kritične tačke za kontaminaciju. Zato je potrebno meso transportovati i isporučiti u što kraćem roku, po mogućstvu u rashladnim torbama ili prenosnim frižiderima koji omogućavaju održavanje odgovarajuće temperature.

Zbrinjavanje otpada i nusproizvoda

Nejestivi organski otpad nastao nakon klanja životinja, ukoliko se ne zbrine na odgovarajući način, može predstavljati ozbiljan javnozdravstveni i ekološki problem i povećati rizik od pojave i širenja zaraznih bolesti.

Takav otpad potrebno je zbrinuti na propisan i higijenski prihvatljiv način.

Nažalost, česte su situacije u kojima pojedinci kurbanske ostatke odlažu nepropisno – pored saobraćajnica, u ili pored kontejnera, uz rečne tokove ili u zonama sanitarne zaštite izvorišta pijaće vode.

Odlaganje neiskorišćenih delova kurbana na nepropisan način predstavlja ozbiljnu higijensko-epidemiološku opasnost za zdravlje ljudi, životinja i životne sredine.

Kože kurbana nakon klanja potrebno je konzervirati soljenjem, a po mogućstvu i hlađenjem, te ih u što kraćem roku predati ovlašćenom sakupljaču koji obezbeđuje odgovarajuće uslove skladištenja i transporta u skladu sa važećim propisima iz oblasti veterinarstva.

Posebno se naglašava da se kurbanski ostaci ne smeju odlagati u vodotokove, uz vodotokove, u zone sanitarne zaštite izvorišta, na javne ili zelene površine niti na druga mesta koja mogu predstavljati rizik za zdravlje ljudi, životinja i životne sredine.

Zbrinjavanje nusproizvoda životinjskog porekla potrebno je sprovoditi u skladu sa važećim veterinarskim, sanitarnim, komunalnim i ekološkim propisima.

Apel građanima

Dosledna primena veterinarsko-zdravstvenih i sanitarno-higijenskih mera tokom izbora životinja, klanja, obrade, čuvanja i distribucije mesa, kao i pravilno zbrinjavanje nusproizvoda životinjskog porekla, od ključnog su značaja za sprečavanje bolesti koje se prenose hranom, zaštitu javnog zdravlja, očuvanje životne sredine i zaštitu vodnih resursa.

(Telegraf Biznis)