Hrane će biti više, ali ne od istih proizvođača: Ko će hraniti svet u narednih 10 godina?

Dok klimatske promene, ratovi i geopolitičke tenzije sve češće izazivaju strah od nestašica hrane, najnoviji OECD–FAO Agrokultura pregled 2026–2035 donosi drugačiju sliku. Svet će u narednoj deceniji proizvoditi više hrane nego danas, ali zemlje koje će predvoditi taj rast neće biti iste kao prethodnih decenija.

Prema projekcijama, globalna poljoprivredna proizvodnja do 2035. godine porašće za oko 13 odsto, pri čemu se najveći deo tog rasta neće dogoditi u Evropi ili Severnoj Americi, već u Aziji, Latinskoj Americi i podsaharskoj Africi, što je preneo i Financial Times.

Teme za vas

Ove tri regije trebalo bi da obezbede više od 80 odsto ukupnog povećanja svetske proizvodnje hrane, zahvaljujući rastu produktivnosti, modernizaciji i ulaganjima u poljoprivredu.

Produktivnost povećana, cene ostaju stabilne

Najveći zaokret očekuje se u zemljama srednjeg dohotka. Brazil nastavlja da jača svoju poziciju jednog od vodećih svetskih izvoznika hrane, dok će Indija, zemlje jugoistočne Azije i deo Afrike imati ključnu ulogu u povećanju proizvodnje žitarica, mesa, mleka i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Istovremeno, razvijene ekonomije će rast sve više zasnivati na tehnološkim inovacijama i povećanju prinosa, a ne na širenju obradivih površina.

Zanimljivo je da se na osnovu izveštaja ne očekuje dramatičan rast cena hrane na svetskom tržištu. Naprotiv, procena je da će realne cene većine poljoprivrednih proizvoda ostati uglavnom stabilne, upravo zahvaljujući većoj produktivnosti.

Faktori rizika i globalne pretnje proizvodnji

Međutim, upozoravaju da će tržište i dalje ostati veoma osetljivo na ekstremne vremenske prilike, geopolitičke sukobe i poremećaje u trgovini.

Poseban izazov će, kako se navodi, predstavljati klimatske promene. Iako će proizvodnja rasti, očekuje se da će direktne emisije gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede porasti za oko 6,5 odsto, pre svega zbog povećanja stočarske proizvodnje.

Zbog toga će pritisak na razvoj održivijih tehnologija biti sve veći, naročito u zemljama koje planiraju snažno širenje agrara.

Kvalitet kao jedan od aduta za domaću proizvodnju

Za Srbiju i region ova promena predstavlja i izazov i priliku. Kako će međunarodna trgovina ostati jedan od ključnih stubova globalne bezbednosti hrane, konkurentnost više neće zavisiti samo od količine proizvedene hrane, već od produktivnosti, kvaliteta, logistike i sposobnosti proizvođača da odgovore na zahteve sve zahtevnijih izvoznih tržišta.

OECD i FAO ocenjuju da će upravo efikasnija proizvodnja i otvorena međunarodna trgovina biti presudni za stabilno snabdevanje hranom u narednoj deceniji.

(Telegraf Biznis)