Trovanje pčela se nastavlja: Totalna šteta, 30 miliona pčela uginulo za nekoliko dana, pčelari u očaju

Nova trovanja svakoga dana rastu, a pčelari u očaju dolaze i prijavljuju pomor,

Novi masovni pomor pčela nastavljen je od pre nekoliko dana kada je u pčelinjacima u okolini  Kikinde stradalo više od 1.000 košnica. Trovanja su se od miloševačkog , iđoškog i bašaidskog druma proširila i na druge delove sa pčelinjim društvima,šteta je direktna i totalna, u ovom delu Banata uginulo više od 30 miliona pčela.

Nova trovanja svakoga dana rastu, a pčelari u očaju dolaze i prijavljuju pomor, kaže nam Saša Čolak, predsednik Udruženja kikindskih pčelara:

- Ovo je preraslo u pravu katastrofu, nikada nisam grešio sa procenama, trenutno je oko 30 miliona pčela uginulo za svega nekoliko dana. Kolega Branković je izgubio 60 društava,pre nekoliko dana izgubio je pčelinjak kod kuće , a danas i u ataru. Molimo i apelujemo na nadležne organe da nam pomognu u ovom masovnom trovanju. Obraćali smo se Ministarstvi poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, svim nadležnim organima i institucijama - ovo je velika šteta za ljudsku zajednicu i za celokupan ekosistem.

Pretpostavlja se da je uzrok trovanja pčela treiranja pšenice

Prvi pomor pčela primećen je pre pet dana u popodnevnim satima, kada je pčelaru Zlatku Popetruu stradalo 60 košnica, nedugo nakon toga počele su da se javljaju kolege iz bliže okoline. Andraš Sabo je  istoga dana primetio da pčele umiru, a onda je počeo masovni pomor na iđoškom, miloševačkom, bašaidskom drumu.Kako se pretpostavlja do trovanja je došlo zbog treitaranja pšenice:

- Najbliskija nam je pretpostavka da je u pitanju trovanje pčela na pšenici. Otkud na pšenici,  to pokušavamo da utvrdimo, ali sumnjamo na otrove Hlorpirifos i Dimetoat i eventualno na Nural-D uz pretpostavku da je kao lepak korišteno nedozvoljeno sredstvo, šećer. Rezultate analize uzorkovanih biljaka očekujemo već do polovine naredne nedelje, uz nadu da smo uspeli da uzmemo uzorke sa najsumnjivijih parcela- objašnjava Čolak.

Od prirodnih oprašivača samo su nam ostale pčele, bubamara više nema, kao ni bumbara

Bez pčela ni ljudski rod ne bi postojao, ali ova činjenica očigledno ne dopire do svesti onih koji masovno uništavaju pčele. Od svih prirodnih oprašivača koji su istrebljeni u prirodi, ostale su samo pčele. Ovaj alarmantni podatak kao da ne zabrinjava ljudski rod, bumbara gotovo da više nema, a bubamare su odavne nestale. Prema procanama stručnjaka 90 posto prirodnih oprašivača zbrisano je sa lica zemlje, u Srbiji su ostale pčele od kojih zavisi dve trećine naše ishrane, dok za svaki treći zalogaj koji unesemo možemo pčeli da zahvalimo. I pored ovih podataka, svake godine imamo masovni pomor pčela.

Zašto nije dozvoljeno prskati biljke u cvetu?

Prvo i osnovno zato što je zabranjeno zakonom, kazne se kreću od 35.000 hiljada za fizička lica, pa dosežu sve i do pola miliona i million dinara za pravna lica. Prskanjem voća u cvetu, drastično se smanjuju  i prinosi, 81 odsto umanjen je prinos na malinama, 51 odsto na jagodama, 72 odsto na šljivama, 67 odsto na trešnjama, dok je na jabukama i kruškama čak za trećinu manje.

Šteta koja je pričinjena na pčelinjacima u okolini Kikinde je oko 120.000 evra. Onima kojima je teško da razumeju štetu putem ovih podataka, na najplastičniji način ćemo objasniti ovako. Samo prvog dana u Kikindi stradalo je toliko pčela, kao kada bismo ubili 120 krava ili 700 svinja.

- Onima koji nam ovo uporno rade već godinama ponovo poručujemo da još jednom razmisle o tome da su prirodni oprašivači bilja uništeni oko 90% i da ako ovako nastave, a pčelari  odustanu, ko će im povećavati prinose na njivama - apeluju pčelari u Kikindi.

Ajnštajn je još davno zabeležio, kada bi pčele nestale, ljudskom rodu bi ostalo još četiri godine života. Da li naši ratari žele da od Srbije naprave Sečuan, gde više nema ni pčela ni drugih oprašivača?!

(Telegraf Biznis/Dragana Ivanić)